27/01/2010

Почетак

Безбројни су начини да се започне писаније. По правилу, не налазим најбољи. Него један од могућих. И питам се чему све то... Највероватније из потребе да нешто кажем. Мада ме нико ништа не пита, нити жели да чује. Али ипак.

Услед доступности АДСЛ-а све се више ослањамо на Интернет и приче у вези са њим и на њему. Тај монументални простор нам пружа обиље могућности, али и информација које се губе, или чак противрече једна другој.

И ту наилазимо на хаос. Хаос у речима, хаос на делу. Па кажемо: добро, полако, једно по једно. И дођемо до закључка: каква су ово све лутања, лупетања и разуларености људскога ума!
Превише је писаца, превише је сајтова, превише је блогова који објављују радове и преносе информације. И онда се питамо како у шуми речи пронаћи праву реч, у поплави мотива пронаћи онај јединствени. И где се губи црта оригиналности? И да ли вреди у свему томе да се трудимо и оставимо свој траг? У реалном свету без сврсисходности, у виртуелном, као могућност тренутне комуникације...

И тако: превише питања, ниједан одговор. То сам ја.

No comments:

Post a Comment