14/04/2010

Пијанство

Владислав Петковић Дис: Пијанство

Слика града је дата као слика пакла у коме је појединцу тешко да се сналази, чиме се потврђује и данашњем човеку савремена теза да што је град већи, веће је и отуђење међу људима. Оксиморонска слика „у граји, без друга“ сликовито демонстрира отуђење, стање у коме човек остаје сам у гомили људи. Алкохол у овој песми постаје средство на путу заборава света у којем се збраше јади и пороци, којим песник није задовољан. При томе, песник наглашава однос између порока и света, у коме алкохол није порок већ је свет порочан, а да би се опстало у њему, потребно је уклопити се. И тако, песник се пороком (алкохолом) бори против порока (света). Порочан није човек, него свет у коме живи. Узвишене индивидуалности у стању су да увиде мане света, али и себе као припаднике тог света, и због тога осећају срам. Свет у коме живи песник је луд и само човек помућене свести може да га живи. У том свету трезвени су порочни, а пијани су једини трезвени (не и трезни) и једини свесни праве слике света. Стимулација алкохолом помаже им да се уклопе у дати систем, јер трезни, видевши све мане и грозоте, то не могу. Само човек помућене свести у стању је да живи у оваквом свету порока и чаме; само пијан:

Тад не видим стид што сам и ја човек.



1 comment: