30/04/2010

Куварице више збори, пусти ручак да загори

И тако, привуче ми пажњу нешто што је можда некоме ДОСАДНО!
Сећам се кухиње своје покојне бабе. Заправо у тој кући постојале су две кухиње: једна у великој кући, друга у малој, тзв. мала кујна. Ручак се спремао у малој кујни, да се не би кућа у којој се боравило осећала на ручак, запршку и паприкаш, слатки купус или крофне. По функцији, мала кујна је била далеко важнија од велике, али велика је била лепше украшена, дотерана када дођу гости да виде како је у кући лепо. И богато.
Сећам се да је велику кухињу украшавало једно повеће парче белог платна, на коме је плавим концем била извезена нека порука. Не сећам се која. Нешто у маниру:
Баба је држала до тога да украс буде увек чист и уштиркан. Истина, ја нисам увиђала било какву естетску вредност тога. Али, та тзв. куварица ми је остала дубоко у сећању.

Иначе, куварице или домаћице, нису жене које кувају или одржавају домаћинство. У контексту традиционалног дискурса, реч је о врсти народног веза који је био присутан и широко распрострањен све до 80-их година 20. века у Војводини, али и Славонији, па и у Србији јужно од Дунава, какве су куварице пиротског краја. Оне су представљале начин изражавања,али су наговештавале и место жене у патријархалном систему вредности. Употребна вредност куварица се огледала у њиховој намени да штите зид иза шпорета од прљања, и по томе можемо их сагледати као текстилни предмет у ентеријеру. Међутим, друга, декоративна функција ових предмета их приближава врсти народног стваралаштва. Њихови мотиви су носили препоруке каква жена треба да буде да би домаћинство било успешно. Такође, оне нам откривају врсте односа између жене и мушкарца. Често су носиле духовиту ноту, кроз иронију упозоравајући на одређену врсту понашања. Постоје и оне са патриотским садржајем, као и љубавне са прикривеним ласцивним порукама.

Према томе куварице не само да су биле део ентеријера сваког домаћинства, него су носиле поруку и учествовале у комуникацији, наглашавајући вредност и место жене у патријархалној заједници.

О куварицама данас, можемо судити на основу ретких појава стваралаца који користе традиционалне форме савремено се изражавајући. На негдашње постојање овог парчета материјала у кући моје бабе, подсетио ме је један догађај. Реч је о промоцији „Нових куварица“ Ленке Зеленовић, жене која традиционалну форму испуњава савременим изразом, а подстакнута радом уметничке групе Шкарт. И пре годину дана Ленка је имала промоцију својих куварица инспирисаних Титом и временом прошлим и садашњим, под називом „Ефекат Тито“. Чудно колико је савремена публика отворена за старе форме. Човек обично помисли да је савремено далеко од традиционалног, а Ленкине куварице су знак да традиционално често може бити савремено.
Интересантно је и то да је месец дана пре промоције Ленкиних „Нових куварица“, била уприличена изложба традиционалних куварица-дозидница „Кад у кујни влада ред“ у Етнографском музеју у Београду, чиме је можда ненамерно скренута пажња публици на овај заборављени вид стваралаштва.

О популарним мотивима присутним на платнима-куварицама, пише и Александар Зограф, говорећи о утицају Дизнијевих ликова и поп културе на креацију свакодневних предмета употребне вредности, спомињући и шаблоне куварица на којима су као доминантни мотиви били приказани Мики и Мини Маус у кухињи руралног типа.

И тако... Куварице се враћају у моду. Додуше само у смислу једног од видова изражавања. И зашто да не!?! У налету тражења савременог израза, треба се окренути и традиционалним формама које могу да носе савремене мотиве.
Једино положај жене крај шпорета... Да ли је остао исти?! Не тако давно, путујући возом, чула сам једну жену како се поверава другој, желећи да се утеши: „Добар је овај мој (муж). Јесте да бије, али нека га. Боље да бије него да пије.“

No comments:

Post a Comment