Којештарија бр.9

Лудило. Хаос.
Професор је понављао на сваком предавању:
„СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ЈЕ ПОЛА ЗНАЊА!“
А ја и данас не знам где ми је д_п_, а где глава. И све ми се врзма неки луди осећај како никада не умем да ухватим крај конца и сагледам га у целости. Него све у парчићима. Чини ми се да је лакше када су наметнути системи и границе („а границе су за ограничене!“).

Системи су облици граница људске слободе. Устоличени, уобличени. Намећу се као потреба да се слепо прате, до назначеног краја. А ми волимо слободу.
Али, не знамо да нас безусловна слобода води у хаос који је негација ње саме. Нека се јави онај ко жели да ради шта хоће, кад хоће, колико хоће, где хоће; ако уопште нешто хоће. Јер често је иницијатор да нешто радимо негација – не оно што хоћемо, него што нећемо. Отуда ПОБУНА као један од услова за осећање слободе. Тек након побуне можемо се осетити слободним.
Кажу да се то може назвати апсурдом.