30/06/2010

Којештарија бр.9

Лудило. Хаос.
Професор је понављао на сваком предавању:
„СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ЈЕ ПОЛА ЗНАЊА!“
А ја и данас не знам где ми је д_п_, а где глава. И све ми се врзма неки луди осећај како никада не умем да ухватим крај конца и сагледам га у целости. Него све у парчићима. Чини ми се да је лакше када су наметнути системи и границе („а границе су за ограничене!“).


Системи су облици граница људске слободе. Устоличени, уобличени. Намећу се као потреба да се слепо прате, до назначеног краја. А ми волимо слободу.
Али, не знамо да нас безусловна слобода води у хаос који је негација ње саме. Нека се јави онај ко жели да ради шта хоће, кад хоће, колико хоће, где хоће; ако уопште нешто хоће. Јер често је иницијатор да нешто радимо негација – не оно што хоћемо, него што нећемо. Отуда ПОБУНА као један од услова за осећање слободе. Тек након побуне можемо се осетити слободним.
Кажу да се то може назвати апсурдом.

No comments:

Post a Comment