27/06/2010

Музичка тестера




Прагматичност и, у исто време, слобода уметничке креативности, могући су само услед добре воље и потребе човека да снагом имагинације обогати праксу свакодневног битисања. Неки говоре да је уметност свуда око нас, што није далеко од истине, али је подложно питању шта је уметност. Да ли је то чиста естетичка категорија или јој је сврха у дидактичкој или утилитарној функцији?

Недавно сам имала прилику да присуствујем музичком догађају који у Србији представља својеврсну новину. Негде на 66. километру од ушћа Тисе у Дунав, у малој сали галерије Тиске академије акварела, концерт је одржао музички састав „Дуо Семе“. Два човека и три инструмента, oд тога једна тестера. Необичне ли најаве. Тешко ми је било замислити музицирање на једном тако обичном алату. Али, када боље размислим, није ли човек у стању све што му дође руку да претвори у инструмент? И чисто лупкање по предметима изазива одређене ритмове и звуке, да не спомињем музицирање по чашама или пак чешљу.





Тестера се овом приликом показује као предмет који спаја у себи и практичност своје намене, али и могућност трансформације у инструмент уметничког изражавања. Оно што ме је одушевило јесте чињеница да се у том предмету уједињују контрастне крајности. Чудесно је било слушати меке и танане звукове блиске јецајима у свом трептају, како потичу од једног грубог, тешког и простог прагматичног извора.

На први поглед, музичка тестера (musical saw), личи на обичну столарску тестеру. Она и јесте настала као потреба људи, дрвосеча, да претворе у музику оно што је имало другу намену. Столари, дрвосече, су открили да је могуће свирати на алату који користе у свакодневном раду. Када се говори о тестери као инструменту, тајна њеног предивног тона, блиског некој интергалактичкој мелодији, јесте у степену каљења челика од којег се прави. Кажу да је свирање врло захтевно и физички напорно, мада гледајући видео снимке, стиче се утисак да музицирање прераста у игру. Звук који музичка тестера производи, а могуће су само две октаве, је изузетно етеричан, необичан у свом тону, лако допадљив и подсећа на теремин, чист женски глас или виолину. Слушајући је, са једне стране тестера је у стању да произведе комичне ефекте сличне онима из цртаних филмова, док у другим моментима може да изазове сузе својим меланхоличним тоновима. Такође се јављају реминисценције на дух авангарде прве половине 20. века.





Што се тиче порекла, музичка тестера као инструмент јавља се у 19. веку, када су дрвосече из Скандинавије, Америке и Европе, симултано (или не) почели да производе музику користећи своје тестере за рад. Међутим, тек 20-тих и 30-тих година 20. века тестера доживљава пуну пажњу као инструмент, а као најпознатији извођач се јавља Марлен Дитрих. Након Другог светског рата, тестера постаје луксузни инструмент и због тога полако пада у заборав, све до раних 90-тих година 20. века, када поново улази у употребу. Данас се музичка тестера производи у САД, Енглеској, Немачкој, Шведској и Француској.

Неки од најпознатијих тестераша су Jack Robinson, Natalia Paruz, Kev Hopper, Charles Hindmarsh, Jean-Claude Welche и други. Од музичара који користе у својим радовима звук музичке тестере, су: Tom Waits, Sarah McLachan, The Black Heart Procession, Mercury Rev, KoRn и други.





Музичка тестера у Србији, чини се, још увек не изазива заслужено интересовање или бар  знатижељу. Мала сала галерије била је полупразна. Изузев Соње Калајић, која једина изгледа промовише тестеру, нисам чула ни за кога више ко свира или се интересује за овај необичан инструмент. Тако то, нажалост, иде: далеко је Србија од света, али и од некомерцијалног уметничког изражавања.





Странице на којима се може више сазнати о музичкој тестери и начину свирања:
MusicalSaw.com
Musical Saws (Singing Saws)
ScieMusicale.fr
Natalia Paruz

No comments:

Post a Comment