07/07/2010

Дарко Рундек: „Пут у сумрак“

(албум „Mhm A-ha Oh Yeah Da-Da“)

Поћи ћемо изван града
крећемо на пут у сумрак
завјеса од кише пада
дрвореди пију сумрак

Бити далеко од тих дивних људи
што су заборавили смијех
а нама нек се у одсуству суди
јер ми смо пошли заувјек
У сумрак

Отишли смо изненада
не знамо што носи сутра
блиједо свјетло листопада
жуте пумпе поред пута

И свако ново јутро док нас буди
полако замести ће траг
мисли не признају ал срце слути
да овај дуги лет је пад
У сумрак

Налазим у овим стиховима у исто време и Русоовски позив и нихилистичку резигнацију и антицивилизацијску побуну.

Одлазак изван града и повратак природи (као русоовски идеал) у просторном смислу открива нам слику удаљавања од ограничења савременог друштва. Потребан је бег из неприродне средине у којој постоје ограничења и наметнути обрасци живљења.
Лирски субјекат трага за слободом изван оквира урбаног очекивања, а њу открива у путовању, које је манифестација бега из заточеништва. Одлазак и промена простора чине да се човек осети живим: промицање слика на путовању сразмерно је брзини времена. Што више слика изменимо пред нашим очима, то нам се чини да је време у већој мери искоришћено, и секунда добија на значају.

Непристајање на комформизам изазива и тугу и носталгију према људима, који остају „дивни“ иако не налазе у себи искру лепоте тренутне егзистенције у смеху као смисленој манифестацији садашњости. Такође, овај револт у контексту бега изазива и кривицу код субјекта који иза себе оставља озбиљност, извесност. Доказивање невиности је непотребна: кривцу се у одсуству суди јер је његова одбрана апсурдна, као што је апсурдно било какво доказивање у свету где је једина извесност нестајање.
С друге стране, метафоричка слутња краја у временском поимању путовања, открива се као идеја у први мах негације, а потом и резигнације према неминовности нестајања. Непознавање простора у који се одлази је одговор на непознавање времена у коме се борави. Жута боја у синестезији два стиха призива из подсвести доживљаје јесени и њено метафоричко значење, као губљење животне енергије.

У читавој песми се смењују релације МИ – ОНИ, као и МИ – СВЕТ. Гледајући у дубину, обрачун са светом претвара се у обрачун са временом, те се јавља и последња релација МИ – ВРЕМЕ, која је чини се, суштина читаве песме. Јутра пролазе, одлазе у заборав, а једино остаје сумрак. При томе, свака рационална мисао је немушта пред налетима емоционалног импулса који се крије у инстинкту сваког човека, и оксиморонском закључку да је живот заправо смрт и:
Да овај дуги ЛЕТ ЈЕ ПАД
У сумрак.

6 comments:

  1. Lajk i za pesmu (moja omiljena, bar na tom albumu) i za interpretaciju :)

    ReplyDelete
  2. Hvala, Valentina! Ima Rundek mnoštvo pesama koje su prava poezija... A to, verovatno, i sama znaš ;)

    ReplyDelete
  3. O da! :) Moj favorit je ipak "Sanjam".

    ReplyDelete
  4. joj, meni je uvek teško da se odlučim za jednu... "Put u sumrak" je bio odjek trenutnog raspoloženja... ma, super je taj Rundek :-)

    ReplyDelete
  5. Pesma je apsolutno sjajna i dopala mi se interpretacija, posebno njen zaključak. Sam sam puno puta razmišljao o njoj,ali,iskreno,nikada nisam ni pokušavao da je analiziram.Rundek se sluša žmureći i svaki put je drugačije. Bar što se mene tiče.

    ReplyDelete
  6. "Rundek se sluša žmureći i svaki put je drugačije." Potpuno se slažem sa tobom!!

    ReplyDelete