24/11/2010

Традиционална књига и технологија

Често се поставља питање: каква је будућност књижевности у ери технолошки развијене цивилизације. Умберто Еко је у једном свом есеју на ту тему, Од Интернета до Гутенберга, из далеке 1996. дао одговор на то питање и закључио:
„Књиге ће остати незаменљиве не само у књижевности, већ и у свим другим наменама где је неопходно пажљиво читање, читање које се не своди на пуки пријем информација, већ подразумева и одговарајуће промишљање и рефлексију“.

Он свој текст почиње подсећањем на Платона и цитатом из његовог Федра о томе како Хермес, коме се према легенди приписује изум вештине писања, своје откриће приказује фараону Тамусу, хвалећи га као нову технику која ће људима омогућити да запамте ствари које би иначе неминовно заборавили. Фараон, међутим, не дели његово одушевљење и подсећа га да је памћење „велики дар човеков који одржавамо живим тако што га непрекидно увежбавамо“ . Писање, као спољашњи механизам, ће, по фараоном мишљењу, људе усмерити у супротном правцу од оног који је до тада био једини прихватљив, при чему они неће користити своје унутрашње настојање и вежбати памћење, већ ће се препустити моћи новог изума.


„Може се слободно рећи да фараоново размишљање изражава наш исконски страх да ће једно ново технолошко достигнуће уништити или искоренити нешто што сматрамо драгоценим и корисним, нешто што за нас представља вредност по себи, и то вредност која је по својој природи дубоко духовна“ .
by Brenda Starr

Овај страх постоји и данас и односи се на смену књиге и компјутера, односно штампе и Интернета. Питање колико су основане овакве сумње је и даље отворено, али и тешко прихватљиво.

Недавно је проглашена добитница америчке Национална награда за есејистику. Реч је о Пети Смит, која је на церемонији доделе награде, између осталог, опоменула издаваче да „не дозволе новој технологији да „убије“ традиционалну књигу“.

Можда грешим, али мени се чини наивним овакво размишљање и уопште сумња да се тако нешто може десити. А с времена на време, јављају се заштитници писане речи, са мишљу да ће Интернет онемогућити или угушити издавачку делатност. Лаковерни (и наивни) могу помислити да се то и дешава, да је на помолу неки „дигитални фаренхајт 451“. Међутим, тако нешто се може десити (и дешава се) нпр. са дневном штампом, па и енциклопедијским издањима или лексиконима и речницима. Са књижевношћу, с друге стране, ствари стоје другачије. Нема потребе дизати буку и борити се против нечега што не представља опасност.

Овде би требало променити приступ, а не борити се за превласт. Јер и штампане и дигиталне књиге егзистирају у својим оквирима, са предностима и манама...


8 comments:

  1. Izdavači štampanih izdanja sa razlogom negoduju. Era digitalizacije utiče na njihove prihode. (Materijalizovani) osećaj držanja knjige u ruci i zadovoljstvo koje proizvodi šuštanje listova pod prstima itd., naspram buljenja u monitor ili čitanja sa Kindle-a ne može da se uporedi. Ali ti isti izdavači (knjiga) treba da se upitaju u šta su se pretvorili, tj. šta danas sve predstavlja književno delo i koliko su labavi kriterijumi kada se pojavi neko sa cashom ili pak neko ko je "popularan" pa ima "šta da kaže", odnosno moći će da rasproda tiraž (od 500 do 1000 primeraka). Da ne lokalizujem sada komentar na Srbiju. Ipak smo mi kapljica u okeanu.

    ReplyDelete
  2. To što izdavači negoduju je razumljivo. Ne mogu da govorim iz njihove perspektive, ali na njih gledam kao na trgovce: izdaće ono što će se prodati ili za šta će dobiti novac, pri čemu ono što se objavljuje kao književno delo, često nema veze sa književnošću. I zamisli kada bi takva dela imala samo svoju digitalnu formu! Bilo bi i uštede novca, i prostora, ali i papira, koji se sve manje reciklira :)

    ReplyDelete
  3. Mislim da bi se sada bum postigao da se napravi dil između proizvođača mleka i knjiga, kao vezani proizvod i da se prodaje na kioscima, a da knjiga bude odštampana na unutrašnjoj strani ambalaže na recikliranom kartonu. ;)

    ReplyDelete
  4. Pa da, onda bismo se baš "načitali" ;) Još dok nađeš "kiosk sa mlekom" i to dugotrajnim... (odosmo off topic :))

    ReplyDelete
  5. Moderni "Farenhajt 451" se zapravo vec desava : citala sam kod Mangela (Biblioteka nocu) kako su tako u Americi (ali se ne secam grada) odlucili da nemaju vise dovoljno mesta za knjige, cak ni posto su sagradili novu zgradu biblioteke, te da veliki broj njih mora da se ukloni. To su cinili po principu - odlaze one koje su najredje bile izdavane u nekom prethodnom periodu, sto je naravno potpuno sumanuto. Tako je obelezeno mnogo knjiga a nesretni bibliotekari su onda nocu odlazili i falsifikovali podatke o izdavanju kako bi neke knjige spasili. Mislim da je unisteno gotovo stotinu hiljada knjiga tom prilikom. Ja sam se zapitala tada zasto nisu te knjige slali nekim drugim, manje bogatim bibliotekama ... resenje je jednostavno : to kosta. On takodje pise i o tome kako se masovno digitalizuje a potom unistava periodika u velikim bibliotekama. Tako nestaje neverovatan broj starih izdanja novina a da se ne vodi racuna da i ti novi formati imaju vek trajanja i to mahom neuporedivo kraci nego sto je to onaj jedne knjige ili novina. Eto ovih dana slusamo i o protestu nasih PEN-ovaca sto su se unistavale knjige ...

    S druge strane digitalizacijom se mnogo i dobija. Sada se mnoge knjige, narocito one stare, mogu besplatno skinuti sa neta. Naravno da to nije isto kao drzati kjigu u ruci ali - sve su sanse da ih nikada i ne bih drzala jer je do njih gotovo nemoguce doci. Ovako sada imam veliki broj knjiga u pdf-u iz nekakvih biblioteka u Vasingtonu ili gde god koje inace ne bih nikako mogla da citam. Takodje je lepo kada se ide na duze putovanje da se ne nosi petnaest knjiga vec jedan Kindle koji u sebi sadrzi manju biblioteku :) Da cesce putujem mozda bih ga i kupila :)

    ReplyDelete
  6. Da, namerno uništavanje knjiga je besmisleno.
    Sad mi palo na pamet, koliko digitalizacija, iako pozitivna stvar, jeste i mač sa dve oštrice, barem što se tiče postojanosti: za nestanak digitalne knjige može da bude dovoljan samo jedan pritisak tastera. Jezivo.

    Kindle bih volela da probam da koristim. Ne znam kakav je osećaj prilikom čitanja npr. romana putem te sprave, a bojim se da bi mi bilo teško da se naviknem :)
    Inače, u sklopu biblioteke "Kindl izdanja" nedavno su objavljene prve knjige srpskog pisca. Pavić, naravno.

    ReplyDelete
  7. oh brzo bi se navikla na kindle. brze nego mislish. kad bi znala kako brzo ne bi ga ni probala:))

    ali preporuchujem da probash.

    book readers daju tu dozu slobode da se nosi i chita svuda i na svakom mestu a to klasichna knjiga ne moze da pruzi. ni priblizno.
    ja chitam na svom smartphone-u. dozivljaj nije isti, manji je ekran i malo je teze za ochi, ali bez obzira meni to jako prija. kako je telefon uvek sa mnom tako je i knjiga uvek sa mnom. a to mi daje mogucnost da chitam i u najkracim mogucim pauzama u toku dana.

    naravno knjiga na kindlu ne moze da ima lepu prijateljsku posvetu na prvoj strani:) ali za toliko ce papirne knjige da prezive. da budu neshto shto se kupuje na pokon i kao ukras:)

    shto se tiche postojanosti elektronskih knjiga veci problem je taj shto se format elektronskog zapisa chesto menja. a sprave koje ce moci da ih prochitaju nece da postoje u buducnosti.
    zamisli samo muziku na staroj muzichkoj kaseti koju danas retko ko moze da 'prochita' jer niko nema kassete player vishe. slichno moze da se desi i sa digitalnim knjigama.

    a kao kontrast 'rosseta stone" i dalje stoji i moze da se chita:)

    ReplyDelete
  8. Rade, uzeću u obzir ovo tvoje iskustvo :) S druge strane, možda će knjige postati ukras, kako kažeš, a možda i luksuz.

    Odlično ti je zapažanje o promeni formata el. zapisa! :)

    ReplyDelete