16/11/2010

Kraljevo

Neko je nedavno rekao kako mi ovde „mlatimo praznu slamu“. I u pravu je.
Šta je blogopisanje, pogotovo ograničeno na književnost, umetnost? Ljudi ogrezli u svojim svakodnevnim aktivnostima, daleko su od pokušaja da se približe, nazovimo, duhovnosti. Opterećeni „životnim stvarima“, ne nalaze vremena za čitanje (knjiga, mislim).

Bez obzira na to, blog, čitan ili ne, jeste način izdavaštva. Sami smo sebi urednici. Postavljamo granice cenzure. Ne nameću nam se teme o kojima moramo pisati. Sve je na nama i u slobodi odabira. Primećujem, ljudi na svojim blogovima, teško ostaju u okvirima jedne teme kojoj posvećuju najviše vremena. I to je ljudski.

Držati se isključivih tematskih ograničenja, u svakome ubija čoveka. Najviše volim da čitam blogove o muzici, filmovima, knjigama; volim i da se igram. Ali, ne potcenjujem veličinu i svrhu bloga kao medija putem kojeg se prenosi informacija (meni, više ili manje, važna).
Na jednom od takvih blogova, danas sam pročitala tekst koji iako pisan novinarskim stilom, odiše i literarnim nagoveštajima koji obrađenu temu čine još čitljivijom, sa porukom: ruke mogu SVE!


Tekst Ruke Srbije poziva na humanost i solidarnost. A te dve reči su kao temelj napretku. Iako sam načula da se Internet zajednica Srbije okupila oko nekog sajta za pomoć zemljotresom razrušenom Kraljevu, nisam baš bila načisto o čemu je zapravo reč. Pomenuti tekst mi je razjasnio nedoumice. Internet adresa www.jazakraljevo.rs omogućava Kraljevčanima da lako prijave štetu, kao i onima koji žele da pomognu da ostvare lakšu komunikaciju sa stvarnim potrebama Kraljevčana.

Nije nikada suvišno stati sa ljudima u nevolji, pružiti im ruku i podršku, makar i u smislu praznih reči koje ispadaju iz slame. Iako slabo posećen, nikad ne znam odakle može da dođe neko na adresu mog bloga, i pogleda o čemu pišem, šta mi privlači pažnju. A danas sam skrenula sa svoje osnovne teme. Nema u ovom tekstu ni reči o Skerliću, B. Popoviću, Vinaveru, Dučiću, Disu, Crnjanskom, Miljkoviću...

Poetiku književnog dela ću zameniti poetikom života - solidarnost i humanost.

Ako makar jedna osoba bude našla u sebi volje i mogućnosti da pomogne (bilo novčano, ili u vidu majstora ili volontera), ovih mojih pola sata, koliko pišem post, neće biti bačeno uzalud.

 

I još nešto: saglasna sam. Grad u kome živim nikada nije imao spektakularne dočeke Nove godine, ali ima Dane piva, pa, eto, neka deo novca, planiran za sledeću godinu bude usmeren ka obnovi Kraljeva.



Ko želi da na svoj blog ili stranicu postavi baner i na taj način uputi čitaoce i slučajne prolaznike ka sajtu za pomoć Kraljevu, neka prati sledeći link.

2 comments:

  1. Хвала Бранислава!

    ...још кад би банери били на нашем лијепом ћириличном писму -

    ReplyDelete
  2. - али, нема везе, важно је да служе сврси; невоља је ионако неписмена.

    ReplyDelete