26/11/2010

Novo čitanje novog čoveka

Većina ljudi koja će se susresti sa ovim tekstom, ima pojma o značenju hiperteksta. Međutim, postoje i oni koji prvi put razmišljaju o samom izrazu, prethodno ne obraćajući pažnju na prirodu čitanja i funkciju linkova, odnosno veza, sa kojima se susreću pri otvaranju svakog internet pretraživača.

Umberto Eko, u eseju spomenutom u prethodnom postu, kao jednu od osnovnih vrednosti računara i Interneta, vidi upravo u upotrebi hiperteksta. Pri tome, on ne nalazi opravdanje za bojazan da će hipertekst, koji je istovremeno i multimedijalne prirode, onemogućiti dalji napredak i štampanje knjiga. Po njemu, hipertekst je upravo ono što daje nove mogućnost, ono što pruža svojevrsnu novinu u odnosu na priznate i poznate načine čitanja, na koje su se ljudi navikli kroz evoluciju.
Eko hipertekst definiše kao: „višedimenzionalnu mrežu čija se bilo koja tačka ili čvorište potencijalno može povezati sa bilo kojim drugim čvorištem“.

Inače, hipertekstualni model pisanja i čitanja u književnosti bio je moguć i pre upotrebe računara. Sa nelinearnim načinom čitanja sreli smo se i u mnogim delima svetske književnosti koja sežu u dalju prošlost. Zapravo, svaki tekst koji u sebi sadrži različite priče koje se međusobno račvaju ili prepliću, jeste hipertekst. Tako, na primer, možemo da čitamo Bibliju, ili Dekamerona (iz domaće književnosti Pavićev Hazarski rečnik, npr.). Grčki mitovi, takođe funkcionišu po modelu hiperteksta, oseća se povezanost i bliskog između likova i događaja, ma u kojoj priči se nalazili.


U osnovnoj školi čitala sam ediciju nekih ilustrovanih romana, bez izrazite književne vrednosti, čega tada nisam bila svesna, niti mi je bilo važno. Bili su uglavnom avanturističke prirode. Svaki je dozvoljavao čitaocu da kreira put kojim će ići glavni junak, time što su u presudnom momentu za razvoj radnje bile ponuđene mogućnosti u fusnoti. U zavisnosti od toga koju opciju čitalac odabere da sledi, radnja romana se odvijala na taj jedinstven način. Žao mi je, što ne mogu da se setim ni naslova, ni autora. (Molim ako je neko prepoznao o čemu se radi da obavezno ostavi ime pisca ili naslov bilo koje knjige u komentaru; hvala!). U svakom slučaju, ovakav način čitanja prepoznajem kao nelinearan, i identičan čitanju kakav danas koristimo, svakodnevno se susrećući sa raznim tekstovima internet sfere.
by Graham Steel

Sam pojam i viziju upotrebe hipertekstualnog načina čitanja (i pisanja) predstavio je Marshall McLuhan u svom delu Gutenbergova galaksija, šezdesetih godina XX veka. On kaže kako će linearan način razmišljanja, započet izumom štampe, ustupiti mesto jednom novom, globalnijem načinu opažanja i razumevanja putem televizijskih slika i drugih elektronskih izuma.

Ovde bih se osvrnula na još dve značajne postavke ovog kanadskog teoretičara medija i to:
  1. da je medij poruka, tačnije da je i sam izbor medija preko koga se nekom upućuje informacija, zapravo veoma važna informacija; te na osnovu toga Umberto Eko razlikuje dve klase građana – jednu čine oni koji samo gledaju televiziju i primaju unapred fabrikovane slike, a drugu čine oni koji poseduju znanje korišćenja kompjutera i sposobnost da selektuju i obrade informacije; 
  2. da je razvoj elektronskih medija uveo čovečanstvo u drugu „fazu socijalnog razvoja“ koje se označava kao informatičko društvo, odnosno „elektronsko globalno selo“, u kome je sve svima dostupno, i to sada.
Umrežen u obilju informacija, čovek, ako ih neadekvatno koristi, može da sklizne u negativno dejstvo istih: s jedne strane u apatiju, koja ga pretvara u vegetativno biće, i s druge strane u osobu koja neobuzdano traga za znanjem i informacijama, pri čemu mnoge od njih onesposobljavaju njegovu akciju. Zato je potrebno razvijanje svesti o funkciji nelinearnog čitanja: hipertekst hipnotiše i mami čoveka da mu se pokori u bezočnom praćenju veza ka drugim tekstovima, slikama i drugim multimedijalnim izvorima. S druge strane, upotreba hiperteksta u novoj književnosti je još uvek u fazi eksperimenta, koji je na dobrom putu da stvori novi pristup književno-umetničkom stvaralaštvu.


Slikoviti odnos čoveka i nove tehnologije koja utiče na njegov evolutivni razvoj dat je u sledećem citatu:
„Odnos čoveka i kompjutera nije po svojoj prirodi mnogo različit od odnosa praistorijskog čoveka i njegovog prvog čamca ili upravo pronađenog točka, ali jedina bitna razlika je to da je čovekov odnos prema prethodnim tehnologijama bio parcijalan i povremen dok je sa elektronikom totalan i veže čoveka u svakom momentu bilo gde. Čoveku se sada mozak izvlači iz lobanje, a nervi iz kože. Nova tehnologija stvara novog čoveka.“ (McLuhan)


P.S. O tome koliko je nova tehnologija zarazna, iskusila sam na sopstvenom primeru, a to je osećaj koji se već nekoliko puta pojavio u realnoj situaciji - razočaranost pred nemogućnošću upotrebe opcije „undo“.


14 comments:

  1. Heh, pa ja sam obozavala te knjizice sa vise nastavaka ... bio je to carobni osecaj da se ima uticaja na sudbinu junaka :)))i jos vise da se vidi ono SBB-KBB :)

    Ne znam koje si ti imala u rukama; moje su izdanje Narodne knjige i imam ih 3 : Opstanak na moru (Edvard Pakard), Slucaj kralja svile (Senon Gilijen) i, moja naj-sasvim-najomiljenija Zevsov presto (Debora Lerme Gudman). Tu su ti grcki bogovi i tako to, jos tada sam bila in love sa paganizmom ;)

    ReplyDelete
  2. Eh da - ako ti to nesto znaci - to je edicija "odaberi svoju pustolovinu" a knjige su izlazile '87 i '88.

    ReplyDelete
  3. Ја сам код сестричине видео пар сликовница на ту фору (Петар Пан, Дамбо исл.), никада ништа озбиљно xD И увек сам морао да испробам све крајеве. Волео бих да видим како то изгледа у свету одраслих.

    ReplyDelete
  4. Branislava, super post. Sročila si ga, svaka čast. Da se i ja prijavim da sam se susrela sa tim knjižicama u osnovnoj školi, bila oduševljena sa njima. Čak razmišljala ovih dana, da tako nešto napravim (ponovo) - sirova ideja, razume se. Na žalost, pojma nemam naziv niti knjiga, niti autora, te se i ja pridružujem tebi da ako ima neko ko zna - napiše. Meni se veoma dopada nelinearno premrežavanja, baš zato što pravi sasvim novu priču, jer "go" tekst na računaru, postaje prevaziđen. A i mogućnosti u ovoj priči su veeeelikeeee. :) Ali, i, kao što si rekla, vremenski zahtevne, a o sumanutom traženju ovog i onog, i novog i novog, možemo naširoko. :)

    ReplyDelete
  5. "Odaberi svoju pustolovinu"!
    Hvala, Gradiva :)))

    ToMCaa, ni ova edicija nije ništa ozbiljno :)

    ReplyDelete
  6. Ej, Zverka, kao što rekoh u prethodnom komentaru, mislila sam na ediciju "Odaberi svoju pustolovinu".
    Imena pisaca i naziva knjiga se ne sećam, samo onog osećaja neizvesnosti i iznenađenja :)

    ReplyDelete
  7. Si, si, kada sam poslala komentar videla sam da sam previdela Gradivin komentar broj 2. :)

    ReplyDelete
  8. Sjajne su to knjige - Odaberi svoju pustolovinu, moja deca, a i sva deca iz komšiluka su ih obožavala. I danas na pauzama, sa manjom decom koristim taj tip slikovnica i još nisam srela dete, koje to ne voli.

    ReplyDelete
  9. Pa nisu ozbiljne ali su ipak za malo stariju decu nego sto je to Dambo :))) Prosto mi sada dodje da prelistam tog Zevsa, da se prisetim magije. Zato su mi se i dopadale Paviceve knjige, uvodio je elemente igre i neocekivanog u svoje knjige.

    Mene ovo sa razlicitim krajevima najvise podseca na FRP (Fantasy Role Play)igre i to ponajvise na AD&D (Advanced Dungeons & Dragons) po cijim pravilima je nastalo toliko igrica. Tu DM (Dungeon Master), pripovedac, onaj koji osmislja pricu i avanture i vodi igru, cesto postavlja izbor svojim igracima (npr. uci u pecinu i spasiti nekoga od zmaja ili samo nastaviti dalje) a koji onda veoma uticu da dalji tok price. Tako DM mora biti spreman na razlicite izbore svojih igraca, ponekad sasvim neocekivane i da drzi sve konce u rukama. Kod igrica je to jos slicnije jer su svi izbori i odgovori vec ponudjeni na biranje, nema ljudskog elementa kao pri zivom igranju. Medjutim, uzivo to sasvim zalici na pripovedanje pored vatre :)

    ReplyDelete
  10. Gradiva, u pravu si, te knjige su za školarce, a Damba čitamo u ranijem uzrastu :) ToMCCa je verovatno mislio na knjige "za odrasle" u kojima se čitaocu daje mogućnost izbora i osećaj igre - i ti i ja spomenusmo Pavića ;)

    Amarilis, da li možeš da nam daš naslove tih knjiga? Gradiva je spomenula tri, da li i ti misliš na te, ili, možda imaš neke druge na umu?

    Nego, ToMCCe, kako izgledaju te slikovnice, kada npr. Petar Pan ima samo jedan kraj? Možda se izbori postavljaju na nekim mestima nebitnim za radnju? :)

    ReplyDelete
  11. Ako vas zanimaju knjige u kojima birate put glavnog junaka, šmeknite seriju "Vuk Samotnjak" Džoa Devera, sasvim finu epsku fantaziju inspirisanu D&D-em.
    Isto tako, trenutno se na kioscima za neku bagatelu može kupiti domaći interaktivni film Uber Life, takođe na foru epske fantazije, koji je namenjen isključivo puštanju preko plejera (a ne u bioskopima) jer zapravo podseća na filmovanu video-igru :D

    ReplyDelete
  12. Baš sam htela da pomenem Uber Life. Pogledaj, svideće ti se.

    ReplyDelete
  13. Фора са тим сликовницама није у Петру Пану, Дамбу или whoever него управо у теби - ти си главни лик и сваки пут кад начиниш избор - деси ти се нешто у вези са ликовима приче. Нпр. Дамбо почиње тако што си ти у лику неког детета које хоће да иде у циркус и када стигнеш тамо бираш где ћеш да одеш пре него што почне представа (тако нешто, заборавио сам) - тако у причу стижу нови ликови које упознајеш само ако одеш тамо или када се приче преплету.

    Uber Life ми на први поглед (видео сам трејлер милијарду пута у бусу) делује досадно, али можда пробам, ко зна шта се испостави :)

    ReplyDelete
  14. Miloshe, Miljo: hvala vam na preporukama. Deluje zanimljivo :)

    ToMCCe, pokušaću da nabavim te slikovnice najmlađim ukućanima :)

    ReplyDelete