23/12/2010

Дис у музици?

Поезија. Мелодија. Музика.
Слој звучања је један од основних разлика између поетског и прозног приступа стварању. Док читамо стихове, прија постојање значајне звуковне стране која се јавља у слуху. Ритам песме пулсира бићем читаоца ако је песма добра. И још дуго остаје сећање на природу речи и њихов темпо смењивања у стиху. На фигуре дикције и раније сам се освртала у неким текстовима.

С друге стране постоји музика. Природна и лака, као супротност речи.

Онда се деси да некоме падне на памет да споји поезију и музику.
Па имамо поезију у музици. Подсетићу на већ споменуте Тишму и Рундека (неко би рекао и М. Младеновић, Штулић, Кебра, Н. Врањковић итд.).
Е, а постоје и они који поезију желе да преточе у чисту мелодију или да направе спој који, руку на срце, често не иде у прилог музичарима, а постојеће стихове само наружи.

Док сам припремала постове о Дису и његовим песмама, наилазила сам и на овакве примере интерпретација песама. Дакле, неки људи који се баве музиком, потрудили су се да пронађу њима адекватан облик неке од Дисових песама, да дају сопствени израз ономе што већ функционише као засебно биће.
О важности или успешности таквог подухвата, можете сами већ створити свој суд. Мој утисак је да оваквим поступком музика губи од стихова. Ако је нешто писано као поезија, чини се, да тако треба и да остане. Такође, текстови писани паралелно са музиком добри су зато што делују у садејству са музичком подлогом - могу и одвојено, али је лепше заједно.

Што се тиче Дисових песама, с обзиром на то да су актуелне, очекивано је да добију и музичке аранжмане. Поред доле наведених песама, чуди ме како нису обрађене и „Оргије“, „Химна“, „Нирвана“ или „Наши дани“ (можда и јесу само ми не знамо). Следе неке које сам запазила:

Актуелна у сваком времену, песма „Пијанство“ је добила два аранжмана. Врисак генерације дао је, можда, најприхватљивију обраду. 

Пијанство

Crazy Zagor је обрадио исту песму на свој начин. Ко воли овакав стил, вероватно нема ништа против. За њих до сад нисам чула, па су ми у извесном смислу откриће.

Пијанство

Обрада Дисове „Јутарње идиле“ иначе посвећене његовом брату, направљена је, изгледа, за потребе неке приредбе (како се то говорило некада). То не мора да значи да је ова обрада морала да буде млака и бљутава, али јесте таква. На страну што је намера била да музика однесе примат јер је Дисова песма скраћена, многе значајне строфе су избачене, такође она није ни схваћена, и поврх свега насловљена је као „Можда спава“. Могла сам је прескочити, али, хајде, погледајте (тамне стране интернета)...

Јутарња идила

И на крају, наравно, ништа без „Можда спава“. Са избаченим стиховима, скраћена, са стилским примесама свега и свачега, Опака посада се показала као стварно „опака“. 

Можда спава

Питам се шта би Владислав рекао на све ове уметничке слободе...

12 comments:

  1. Skroz zanimljiva tema. Ne mogu da se otmem utisku teške ljigavštine koja me je ponela prilikom preslušavanja muzičkih obrada, čime je uništena svaka vrednost Disove lirike. To eventualno može da se izuzme kod muzičke interpretacije Pijanstva u izvođenju Vriska generacije. Ali, i oni su reči pesme prekrojili na pojedinim mestima, pa zvuči kao da nisu baš znali šta pevaju.

    ReplyDelete
  2. Uh, nisam ni jednu uspela da odslušam do kraja. Smešno je. Hvala ti na linkovima u svakom slučaju, zaista interesantno iskustvo :)) Sjajan post.

    ReplyDelete
  3. Kakav post! Nisam uopšte razmišljala o ovome. :)

    ReplyDelete
  4. Zverka, što bi rekli: najmanje zlo potiče od Vriska generacije :)

    Ivana, želim ti zvaničnu dobrodošlicu :)

    Vanja, razumem te ;)

    Miljo, ni meni ne bi palo na pamet da se nisam slučajno susrela na nekoliko mesta sa ovim pesmama :)

    ReplyDelete
  5. Veoma interesantan post.Poezija je potpuno istrgnuta iz specifičnog ritma i tonaliteta koje joj daju reči. Muzičari su nametnuli svoju matricu. Teško da će Disova poezija u doglednoj budućnosti naći svoju muzičku podlogu. Ili kako već. Nekako sam zbunjena.

    ReplyDelete
  6. Твој веома занимљив приступ поезији, неистражен и неописан, али већ дуже времена са мање или више успјеха на сцени присутан.
    ...И поред свега негативног а понекад и одбојног, цијеним искрене покушаје (Врисак генерације) – А има и изузетно успјелих примјера: Раде Шербеџија је предивно обрадио пјесму Бертолда Брехта „Мој брат је пилот био“, а по мени, прилично добра је и музичка обрада Ракићеве пјесме „На Газиместану“ у извођењу групе „357“...

    ReplyDelete
  7. Biljana, upravo tako; problem je odabrati stihove koji pristaju da im se pronađe muzički izraz :)

    ex-il@miro, namera mi nije bila da istražujem ovu zanimljivu oblast spoja muzike i poezije (sem u slučajevima kada poezija proizlazi iz muzike), koja svakako zaslužuje pažnju, već da podelim sa vama ono na šta sam naišla tražeći pogodne interpretacije čitanja Disove poezije.
    Očigledno se svi slažemo da je Vrisak generacije dao najprihvatljiviju obradu.
    Odslušavši na Vašem blogu Šerbedžiju, setila sam se i njegove interpretacije Krležine "Gumbelijum rože", koju je uradio sa L. Morosinom. 357 imaju neki svoj stil koji se uspešno uklopio sa rodoljubivom poezijom. (Takođe, dobri su, zajedno sa ostalima, na albumu "Pesme iznad istoka i zapada" na kom su obrađeni stihovi vladike Nikolaja.)

    Setih se sada obrade Cesarićevog "Oblaka", koja je lako slušljiva.

    ReplyDelete
  8. Драга Бранислава,

    можда сам се „несрећно изразио“ када сам рекао „Твој веома занимљив пристуо поезији“, мада сам ја веома добро разумио Твој текст и знам да има више информативни карактер, јер је настао као „споредни продукт“ при обради Дисове поезије. Када сам рекао „неистражен и неописан“, полазио сам од тога, да се са тематиком „музичке обраде поезије“ до сада (бар колико ја знам) нико није бавио, како код нас тако и у иностранству. Твој кратки осврт, колико год немао намјеру да буде истраживачки, је за мене први и једини на ову тему...

    Поздрав

    ReplyDelete
  9. ex-il@miro, drago bi mi bilo da sam se dotakla nečega na šta se do sada još niko nije osvrtao. Iako na prvi pogled deluje lako za tumačenje, ovakav pristup zahteva dobrog poznavaoca kako poezije, tako i muzike. Ko se bude odvažio da se upusti u tako neke analize, sigurno mora biti i solidno muzički obrazovan.
    Pozdrav :)

    ReplyDelete
  10. Tja, ipak deluje prirodnije Radicevic+Colic nego bilo sta od ovoga. Mogu reci da mi se nista ne dopada bas, ni ja nisam slusala do kraja ni jednu ... deluje mi jako neprirodno. Nisam ni znala za ove pokusaje, gde li si ih samo izbunarila, svaka cast ! Izuzetno zanimljiva tema :)

    Ja bih jos dodala Dzimi Morisona u krug muzicara pesnika. Jako sam volela Divljinu i sve skupljeno tu a mnoge se nalaze i u pesmama Dorsa ... zvuce dobro i sa muzikom i bez nje mada ne znam da li su nastajale sa muzikom u vidu ili ne. Verujem da je muzika dolazila kasnije ali stvarno ne mogu da tvrdim.

    ReplyDelete
  11. Gradiva, odlično si se setila Čole :) ima kod njega i Radičevića, ali i Zmaja.
    A uz Morisona, kao muzičari pesnici, tu su i Waits, Cohen itd. :)

    ReplyDelete