04/03/2010

КњигаИнфо

Још када у Србији није постојао брзи Интернет, путем досадне dial–up конекције, успевала сам да с времена на време отпратим нека дешавања на ретким сајтовима који су ме у то време интересовали. Наравно да нисам имала времена ни стрпљења да чекам отварање страница, не би ли упознала садржај читавог www-а. Сада је све другачије. Лоше стојим са бројкама, процентима, али у минути сигурно је могуће прећи преко неколико садржаја, који су интересантни, летимично их прегледати и одлучити које информације су вредне задржавања наше пажње. Али, проблем данас је у томе што има превише информација које се чине интересантним или потребним. Често се нађем у ситуацији да не умем да изартикулишем време, па се губим и лутам не знајући шта тачно тражим. Потребно је усвојити одређен начин перцепције, не би ли се било у могућности да се здраворазумски прати Интернет садржај. Линковање је опасна појава, хипертекст нас често може одвести на странпутицу онога што желимо да прочитамо, па уместо да читамо о новим стварима из књижевности, лако завршимо на некој информативној страници неке медијске куће, или на неком форуму где не можемо ништа корисно пронаћи. Потребна је велика воља и жеља да се одупремо оваквом лутању. Појединац мора да се испрофилише шта је то што га интересује.
Тешком муком, успевам да пратим само оно што ми заиста побуђује пажњу.

Али сада када се сетим где је био почетак мог Интернет лутања, могу издвојити један сајт који ми значи и коме се увек враћам. Држим га у својим омиљеним странама (тзв. букмарцима) и не заборављам. Реч је о страници KnjigaInfo.com – једном од првих информативних портала који се тичу књижевности и дистрибуције књига. Ако некога интересују књижевна продукција, прикази и интервјуи, догађаји везани за књижевност и књижевнике, овај сајт је путоказ. Такође овде можемо пронаћи и попис књижара, дистрибутера, антикварница, штампарија и библиотека у Србији, са потребним контакт подацима.
Пратраживач је сређен тако да се потенцијалном читаоцу нуди могућност да информације тражи на основу неке од одредница: било то издање (при чему се обраћа пажња на област, аутора, дело или кључну реч), фирма, особа или текст. Такође се редовно ажурирају листе најпродаванијих књига, као и најављених и нових књига. Страница пружа и информације о конкурсима и додељеним наградама.
Уредно одрађен и рационално осмишљен, сајт КњигаИнфо нам пружа обиље података. Извори вести су најчешће дневне или недељне новине и часописи, али и Интернет портали, преко којих се КњигаИнфо ажурира, тако да смо скоро свакодневно у могућности да пратимо нове вести, најаве, приказе, интервјуе и догађаје из света књижевности.

И тако, када не знам одакле да почнем, отворим страницу која ме сигурно може некамо и одвести. Јер, кад пронађем текст који ме је заинтересовао, обично ми се понуди још који у вези са датим, па онда се одшкрину врата и на мени је да даље тражим... Али без лутања, и у правом смеру. До одговора... И даље.

03/03/2010

Славица Мајин: „Како зауставити време“


Банатски културни центар, Ново Милошево, 2009.

Увек је било песама без песника и увек је било песника без Песама. Живети песму и живети са песмом није исто. Интересантно је колико душе појединих песника истрајавају у жељи да отелотворе своје мисли, да им језик нађе облик, мисли се оформе. За дивљење је када човек деценијама гради неки свој стваралачки свет, без размишљања о томе колико је такав свет стваран и вредан нечије пажње. Велики људи су они који верују у своју моћ стварања и који уживају у томе. Она друга група колерика који желе да створе неко савршенство, или они који у неком животном добу почну да одбацују све чиме су се заносили и о чему су маштали, стварајући свој уметнички свет, остаје јадна, погурена и не заслужује пажњу. Ако се не ствара под изговором да постоје „паметније ствари“ у животу, остаје се заробљен у свету, на маргини сопствене егзистенције која се не живи у потпуности. И такав човек осуђен је на пропаст. И то својим избором.

Славица Мајин је пример како се живи са поезијом. Непоколебљива у свом раду, истрајна и чврста у свом опредељењу да пронађе праву Реч, она је пример човека који не одустаје. Иако је почела да ствара у раној младости, све до данас она континуирано доноси нове песме. Небитно је каква јој је поетика, јер поетике није пресудна у личном доживљају света.
Хоћу да кажем да је изнад свега битан доживљај и стварање, а не припадништво некој школи, правцу или поетици.


Знам да се о високој (признатој, могу ли рећи „академској“?) поезији могу писати табаци. Али није ли изазов у маломе наћи велико? Или трајно? Или просто позитивно? И није ли живот провинцијског песника који истрајава у свом стваралаштву, прави пример поштовања поезије, или уметности уопште: не одрицати се нечега у шта се веровало док се није заглупило свакодневницом?