29/10/2010

Можда спава

Поглед на Дисову поезију не би био потпун без, многима омиљене песме: „Можда спава“.
Стање сна присутно у песми, очекивано је засметало Јовану Скерлићу, који је цитирајући други стих песме упутио прекор песнику што залази у сфере ван реалног света. Критичар каже:
„И када пева, то није оно што је осетио и видео, но што је сневао:
песму једну што сам сву ноћ слушао...
И према томе... не треба тражити од Петковића да ... говори логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало“. (Ј. Скерлић)
Отворено се подсмевајући песнику, Скерлић није смео или хтео да увиди да је сан област која ће постати поетички центар интересовања потоњег песништва, развијеног у надреализму.

... У песми „Можда спава“, која се тематски ослања на „Тамницу“, обрађен је мотив мртве драге, као „лирски архетип“ (М. Павловић) у комплексу сан – јава. Песник је заборавио песму што је сву ноћ слушао у сну. Мотив мртве драге је овде ознака да је реч о љубавној песми, мада је тешко одредити њено припадништво једној врсти, јер се сва распршује у слутњу.

Његова драга је лепа у смрти, она му пружа тренутке одмора и задовољства, у једној на први поглед идиличној и конкретној слици:
... и ја видим тад
Њену главу с круном косе и у коси цвет
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет...
Убрзо се та слика распршује и остаје слутња као незнање, при чему песник не зна како би дефинисао то стање; јер њена смрт није банална као физичко распадање, што срећемо у љубавним песмама С. Пандуровића, већ је она сан, или, стање које припада непознатом простору.

Сан нам се у песми „Можда спава“ открива као претпоставка другог света у коме мртва драга спава, а сећање на сан је присећање боравка у другом свету. Према томе, сан кореспондира са оним светом из ког се пало у песми „Тамница“, он нам се открива као метафизичка слутња постојања егзистенције изван овоземаљске. У том „другом“ стању, пре рођења, или буђења, јављају се с једне стране звезде, а са друге лик мртве драге, при чему их можемо повезати истом функцијом коју врше у метафизичком смислу – мртва драга се јавља као антропоморфизиран мотив звезда из „Тамнице“.
Последња строфа нам отвара врата једног другог наговештаја, значења овог света:
Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.
Када песник каже да „можда живи и доћи ће после овог сна“, пружа нам могућност тумачења овоземаљске егзистенције као оне која није у домену јаве већ се намеће као стање пролазности иза које постоји прави живот. У оваквом односу сан – јава, јава постаје сан, тј. онај „други“ свет, а сан се чини као простор у коме се назире суштина човековог постојања...


* * *
(О једном од аспеката значења песме „Можда спава“, говорили су Светлана В. Јанковић и В. Јеротић у емисији „Агапе“, покушавајући да дају одговоре на питања да ли су неке песме Диса и Костића биле религиозне (друге две песме о којима се разговарало су „Santa Maria della Salute“ и „Међу јавом и мед сном“, Лазе Костића).




25/10/2010

Dani knjige

Pamet u glavu!
Danas počinje 55. Sajam knjiga. I, šta to znači?
Ljudi će se spremiti, više ili manje, naoružati strpljenjem, i pojaviti se u gunguli, tražeći naslove, ili samo se šetajući i usput razmišljajući na šta bi vredelo potrošiti novac. S druge strane, Sajam je i razmena iskustva: zato je tu i prateći program, kao i pisci koji će se družiti sa čitaocima...

by margolove

O pripremi za Sajam knjiga je bilo reči i na blogovima: Filoblogija i Casa del poeta tragico. Pre dve nedelje, ostavila sam post sa spiskom knjiga koje želim da imam na svojoj polici. Tada sam rekla da je svako sisematizovanje nerealno i nedorečeno. I ostajem pri tome. Ali, sa druge strane, ne želim da ostavim nedovršenim ono zbog čega sam uopšte i napisala pomenuti tekst. Valentina je na Filoblogiji pokušala da animira blogere da učestvuju u stvaranju spiska od 100 knjiga koje bi svako trebalo da pročita u kratkom nam trajanju ovozemaljskog života. Ja sam se toj inicijativi odazvala postom, neki blogeri su ostavili komentare, nadopunjujući spisak i čineći ga objektivnijim. Lista je rasla. Međutim, ispostavilo se da se na njoj nalaze uglavnom klasična imena i dela svetske književnosti.

Nevezano za to koje mi je formalno obrazovanje, mislim da svaki čovek najlakše čita i misli književnost napisanu na njegovom maternjem jeziku. Oduvek je postojala potreba za promovisanjem i očuvanjem nacionalne književnosti. To, naravno ne znači da treba zanemariti dela npr. Dostojevskog, Prusta ili Balzaka. Univerzalne vrednosti koje nam pružaju dela ovih pisaca, kao i njihova estetska vrednost, su nešto što je mnogo puta dokazivano. U maloj srpskoj književnosti, treba pronaći primere rečitih i uspelih književno-umetničkih ostvarenja, koja će svojom postojanošću pratiti svetske klasike. Osetiti melodiju jezika, ritam misli i načeti razgovor o određivanju prioriteta, može da bude aktuelno u ma kom vremenu.

Određivanje lista: kome? Onima koji nemaju formalno znanje, onima koji nemaju dovoljno godina, pa im treba putokaz, i onima koji imaju dovoljno godina da im treba podsećanje.
Liste su tu da nas podsete na dela koja nismo pročitali, a hteli smo; da nas podsete na dela koja smo pročitali, i želimo opet. Iz te potrebe, ali i iz prosvetiteljskih pobuda, i nastaju poduhvati poput Deset vekova srpske književnosti.


Sledi spisak od 100 knjiga srpske književnosti. Na zastupljenost baš ovih pisaca i dela uticali su komentari blogera (Milja Lukić, Prešlicavanje, Gradiva, Branko, Iva, Željko, Rade, Retka zverka) i anonimnih čitalaca (sa oba bloga), kao i razgovori sa prijateljima. Iako nisam pročitala sva dela, verujem u ukus onih koji su ih predložili. I još nešto: na Filoblogiji možete pogledati drugi deo ovog spiska – izabrana dela svetske književnosti.

1. Sveti Sava: Sabrana dela
2. Gavril Stefanović Venclović: „Crni bivo u srcu“
3. Dositej Obradović: „Život i priključenija“
4. Nićifor Ninković: „Žizniopisanija moja“
5. Branko Radičević: Pesme
6. P. P. Njegoš: „Luča mikrokozma“
7. P. P. Njegoš: „Gorski vijenac“
8. Jovan Sterija Popović: „Davorje“
9. Jovan Sterija Popović: Komedije
10. Đura Jakšić: Pesme
11. Laza Kostić: Pesme
12. Laza Kostić: „Maksim Crnojević“
13. J. J. Zmaj: „Đulići“ i „Đulići uveoci“
14. J. J. Zmaj: „Riznica pesama za decu“
15. Milovan Glišić: Pripovetke
16. Janko Veselinović: „Hajduk Stanko“
17. Jakov Ignjatović: „Večiti mladoženja“
18. Svetolik Ranković: „Gorski car“
19. Laza Lazarević: Pripovetke
20. Stevan Sremac: „Pop Ćira i pop Spira“
21. Stevan Sremac: „Zona Zamfirova“
22. Radoje Domanović: Satire
23. Branislav Nušić: „Autobiografija“
24. Branislav Nušić: Komedije
25. Vojislav Ilić: Pesme
26. Dragutin Ilić: „Posle milion godina“
27. Milutin Milanković: „Kroz vasionu i vekove“
28. Petar Kočić: Pripovetke
29. Petar Kočić: „Jazavac pred sudom“
30. Borislav Stanković: „Nečista krv“
31. Borislav Stanković: „Božji ljudi“
32. Jovan Dučić: Pesme
33. Jovan Dučić: „Grdovi i Himere“
34. Vladislav Petković Dis: „Utopljene duše“
35. Sima Pandurović: „Posmrtne počasti“
36. Dušan Matić: Pesme
37. Stanislav Vinaver: „Nadgramatika“
38. Stanislav Vinaver: Pesme
39. Rastko Petrović: „Afrika“
40. Rastko Petrović: „Ljudi govore“
41. Rastko Petrović: Pesme
42. Isidora Sekulić: „Hronika palanačkog groblja“
43. Isidora Sekulić: „Pisma iz Norveške“
44. Momčilo Nastasijević: „Sedam lirskih krugova“
45. Ivo Andrić: „Prokleta avlija“
46. Ivo Andrić: „Na Drini ćuprija“
47. Ivo Andrić: Pripovetke
48. Miloš Crnjanski: „Lirika Itake“
49. Miloš Crnjanski: „Seobe“
50. Miloš Crnjanski: „Roman o Londonu“
51. Miloš Crnjanski: „Dnevnik o Čarnojeviću“
52. Desanka Maksimović: „Nemam više vremena“
53. Desanka Maksimović: „Tražim pomilovanje“
54. Desanka Maksimović: Pesme
55. Vasko Popa: Pesme
56. Stevan Raičković: Pesme
57. Stevan Raičković: „Zapisi o Crnom Vladimiru“
58. Branko Miljković: Pesme
59. Miodrag Pavlović: Pesme
60. Milan Dedinac: „Od nemila do nedraga“
61. Aleksandar Tišma: „Upotreba čoveka“
62. Meša Selimović: „Tvrđava“
63. Meša Selimović: „Ostrvo“
64. Mihailo Lalić: „Lelejska gora“
65. Miodrag Bulatović: „Crveni petao leti prema nebu“
66. Miodrag Bulatović: „Ljudi sa četiri prsta“
67. Vladan Desnica: „Proleća Ivana Galeba“
68. Danilo Kiš: „Bašta, pepeo“
69. Danilo Kiš: „Enciklopedija mrtvih“
70. Danilo Kiš: „Grobnica za Borisa Davidoviča“
71. Danilo Kiš: „Rani jadi“
72. Ljubomir Simović: Pesme
73. Ljubomir Simović: Drame
74. Ivan V. Lalić: Pesme
75. Mika Antić: „Vojvodina“
76. Mika Antić: Pesme
77. Dragoslav Mihailović: „Kad su cvetale tikve“
78. Dušan Kovačević: Drame
79. Milorad Pavić: „Hazarski rečnik“
80. Borislav Pekić: „Besnilo“
81. Borislav Pekić: „Atlantida“
82. Borislav Pekić: „Hodočašće Arsenija Njegovana“
83. Slobodan Selenić: „Očevi i oci“
84. David Albahari: „Mamac“
85. Svetlana Velmar Janković: „Dorćol“
86. Svetlana Velmar Janković: „Bezdno“
87. Milovan Vitezović: „Lajanje na zvezde“
88. Momo Kapor: „Foliranti“
89. Voja Čolanović: „Zebnja na rasklapanje“
90. Vladimir Andrić: „Daj mi krila jedan krug“
91. Ljubivoje Ršumović: „Ma, šta mi reče“
92. Vida Ognjenović: „Kuća mrtvih mirisa“
93. Radomir Konstatinović: „Filozofija palanke“
94. Ivan Ivanović: „Crveni kralj“
95. Radomir Smiljanić: „Neko je oklevetao Hegela“
96. Svetislav Basara: „Fama o biciklistima“
97. Milan Oklopčić: „CA blues“
98. Zoran Živković: „Krug“
99. Goran Petrović: „Sitničarnica Kod srećne ruke“
Ovome bih dodala i nekoliko antologija:
100. Bogdan Popović: „Antologija novije srpske lirike“
101. Miodrag Pavlović: „Antologija srpskog pesništva“
102. Vojislav Đurić: Antologija narodnih pripovedaka“
103. Vojislav Đurić: „Antologija narodnih junačkih pesama“
104. Vasko Popa: „Od zlata jabuka“
105. Dragoslav Andrić: „Stereo stihovi“
106. Mladen Leskovac: „ Starija srpska poezija“
107. Dušan Radović: „Antologija srpske poezije za decu“
108. Zoran Gavrilović: „Antologija srpskog ljubavnog pesništva“

U sajamskim danima možemo postaviti i pitanje: čemu kupovina knjiga, kada su nam mnoge lako dostupne na Internetu? Sa ovog spiska mnoga dela se mogu naći u on line riznicama: Projekat Rastko ili Antologija srpske književnosti su samo neke. Ovim pitanjem otkriva se jedno široko polje značenja i upotrebe Velike Mreže, ali i funkcije knjige. Iako se naučnici trude da pronađu adekvatan uređaj koji će zameniti knjigu u svim njenim aspektima, uzimajući u obzir i udobnost pri čitanju (počev od vizuelnog, do taktilnog čula), nisam sigurna da će se to desiti u skorijoj budućnosti. Čovek je naučen da drži u ruci knjigu, on se srodio sa njom, takvom kakva je. Međutim, digitalizacija knjige je neminovnost, naročito kada su u pitanju enciklopedijska i leksikografska izdanja čija je upotrebna vrednost time znatno olakšana...

11/10/2010

Moj spisak knjiga

Juče je bilo ružno, bezobrazno, nasilno, glupo, besno, sramno, primitivno, nepošteno, neiskreno, nečovečno, trulo, agresivno, prljavo, nisko, prgavo, odvratno, nekulturno, mračno, gorko – tužno. I nije mi do toga da pišem o onome zbog čega mi je jučerašnji dan, skoro, propao, zbog čega sam po ko zna koji put osetila strah, jer su me od malena učili lepom ponašanju.

Zgrožena i smrknuta, u moju realnost vratio me je post na temu „Sto knjiga koje morate pročitati pre nego što umrete“. Molim? Jak naslov: pomalo zastrašujuć, pomalo apsurdan. Većina će reći: ne moram ja ništa. Tako i jeste, što bi rekao moj deda: „Mora se samo umreti“. Ipak, smatram da je u ovakvom suludom i besposlenom društvu, neophodno nametanje ovakvog pitanja. Jer svi oni koji su juče divljali, da su više čitali, znali bi besmisao takvog ponašanja.

Dobro, neće oni ništa pročitati. No, nije poenta u njima, već u sistemu, u društvu, u školstvu u njihovim profesorima i roditeljima (i to je stara priča). Prvo ti ljudi moraju pročitati sve ono kroz šta dolazimo do zaključka o tome šta je smisao postojanja, i šta su osnovne vrednosti društva i čoveka. Kada bi svi razmišljali šta će pročitati i šta su pročitali, ne bi imali vremena da razmišljaju šta će sutra porušiti i kako će još jedan dan pretvoriti u „Paradu nasilja“. Hoću da kažem da je jedino razmišljanje o umetnosti rešenje koje može uticati na to da čovek postane Čovek (baš sam neozbiljna). Ne verujem da se silom može bilo šta postići, ali sam sigurna da agresija prosvetiteljstva može sprečiti agresiju ulice.

Da se vratim na temu. Izbor knjiga uvek ostaje nedorečen. I uvek je subjektivna stvar i stvar trenutka. Međutim, sigurno postoje knjige koje su neminovno ostale kao neka neprikosnovena vrednost, ona u koju se ne sumnja, ona kojoj se ne prilazi da bi se rušila, jer je odolela naletu vremena. A takvih je mnogo. Ipak...

Moj spisak, odnosno spiskovi, predstavljaju moje subjektivno viđenje književnosti. To su knjige koje ću pročitati još koji put. Lista od 100 knjiga mi se čini preobimnom, zato ću dati 2 liste: do 30 mojih omiljenih dela iz književnosti, trudeći se da ne razmišljam mnogo.

by another.point.in.time
  Svetska književnost:
  1. Homer: „Odiseja“
  2. Euripid: „Medeja“, „Elektra“
  3. Eshil: „Okovani Prometej“
  4. Sofokle: „Antigona“
  5. Dante: „Božanstvena komedija“
  6. Bokačo: „Dekameron“
  7. Servantes: „Don Kihot“
  8. Svift: „Guliverova putovanja“
  9. E. Roterdamski: „Pohvala ludosti“
  10. Volter: „Kandid“
  11. Šekspir: „Hamlet“
  12. Puškin: „Evgenije Onjegin“
  13. Gogolj: „Mrtve duše“
  14. Gončarov: „Oblomov“
  15. Stendal: „Crveno i crno“
  16. Čehov: Pripovetke
  17. Dostojevski: „Zločin i kazna“, „Idiot“
  18. T. Man: „Smrt u Veneciji“, „Čarobni breg“
  19. Džojs: „Uliks“
  20. Beket: „Čekajući Godoa“
  21. M. Bulgakov: „Majstor i Margarita“
  22. Kafka: „Proces“
  23. Kami: „Stranac“
  24. Egziperi: „Mali princ“
  25. Borhes: Pripovetke
  26. H. Hese: „Stepski vuk“
  27. D. Harms: „Slučajevi“ (Sad vidim da sam preskočila pesnike.)
  28. Bodler: „Cveće zla“
  29. Majakovski: „Oblak u pantalonama“
  30. F. Pesoa: „Večiti kalendar“
  31. V. Vitman: „Vlati trave“
  Srpska književnost:
  1. Gavril Stefanović Venclović: „Crni bivo u srcu“
  2. Nićifor Ninković: „Žizniopisanija moja“
  3. Branko Radičević: Pesme
  4. P. P. Njegoš: „Luča mikrokozma“
  5. J. Sterija Popović: „Davorje“, komedije
  6. L. Kostić: Pesme
  7. J. J. Zmaj: „Đulići uveoci“
  8. Laza Lazarević: Pripovetke
  9. R. Domanović: Satire
  10. B. Nušić: „Autobiografija“, komedije
  11. B. Stanković: „Nečista krv“
  12. J. Dučić: Pesme
  13. V. P. Dis: „Utopljene duše“
  14. S. Pandurović: „Posmrtne počasti“
  15. R. Petrović: „Afrika“, „Ljudi govore“, pesme
  16. M. Nastasijević: „Sedam lirskih krugova“
  17. I. Andrić: „Prokleta avlija“, „Na Drini ćuprija“
  18. M. Crnjanski: „Lirika Itake“, „Seobe“, „Roman o Londonu“
  19. D. Maksimović: „Nemam više vremena“, „Tražim pomilovanje“
  20. V. Popa: Pesme
  21. S. Raičković: Pesme
  22. B. Miljković: Pesme
  23. M. Pavlović: Pesme
  24. A. Tišma: „Upotreba čoveka“
  25. M. Lalić: „Lelejska gora“
  26. D. Kiš: „Bašta, pepeo“, „Enciklopedija mrtvih“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“, „Rani jadi“
  27. D. Albahari: Priče
  28. M. Pavić: „Hazarski rečnik“
  29. B. Pekić: „Besnilo“
  30. R. Smiljanić: „Neko je oklevetao Hegela“
Dodaću ovome i tri antologije:
  1. M. Pavlović: „Antologija srpskog pesništva“
  2. V. Đurić: „Antologija narodnih junačkih pesama“
  3. Dragoslav Andrić: „Stereo stihovi“

Ovakva raspodela me podstiče na pomisao da je na mene uvek jači utisak ostavljala svetska proza i domaća poezija. Možda otuda što je podsvesno vladala sumnja u prevod, i s druge strane spontano prihvatanje stihova nastalih na maternjem jeziku. S druge strane, čini mi se da je ipak malo srpskih pisaca koji se mogu porediti sa velikanima svetske književnosti.

Ponavljam: navedena dela su odraz trenutka. Ako sutra budem pisala, verovatno će spisak ostati približno isti, ali i dopunjen nekim novim delima, ili onima koja sam sada nehotično zaboravila.

Ovim postom podržavam koleginicu koja je pozvala blogere i knjigofile da joj pomognu u pravljenju spiska „obavezne lektire“ pred predstojeći Sajam knjiga u Beogradu. Svaki komentar, ovde ili na njenom blogu, je dobrodošao.