03/02/2011

Сајтови за писање

Пишете. Ако то није само у „терапеутске сврхе“, можда би требало размислити и о објављивању. Где се све може објавити песма, прича, цртица, есеј?

Да занемаримо овога пута књижевне часописе и осврнемо се на слободан простор интернета. Видимо га као двојаку варијанту једне ствари. Иако је могуће стварати књижевно дело са посебним карактеристикама, као креативни производ мултимедијалности, хипертекста и интерактивности, интернет се на првом месту користи са циљем да се путем њега објави неки поетски или прозни текст. С једне стране увек су ту блогови или е-дневници, или индивидуалне странице. С друге, слободан приступ у објављивању оличен је у виду сајтова на којима је дозвољен приступ свима који желе да публикују свој рад.


Слободне блог – платформе, било домаће или стране, стоје на располагању свима који поред списатељског дара, имају и жељу да науче да се сналазе у том окружењу. Писати на блогу је једноставно, с једне стране, али је исто тако и захтевно с друге: а то се тиче промоције онога што пишете. Односно: није довољно само имати простор, већ је потребно имати и читаоце (што, наравно, нема никакве везе са књижевношћу, већ са неким технички стварима). Такође, не треба сметнути са ума да ће добар текст или блог, кад тад највероватније, наћи своје читаоце.

Наравно, на свом блогу сте сам свој уредник: не постоји нико ко ће рећи да нешто не ваља и да зато треба да остане у текстуалном едитору у ком сте и писали текст. Изузев самих читалаца. Па и они су у могућности да упуте критику само ако су тако подешене опције за коментарисање. Дакле, можете и да не дозволите коментарисање уколико се покаже као неконструктивно. На крају, пишемо зарад себе, и то делимо са другима.

by Andre Mielnik
С друге стране, ако не желите да имате блог, а желите да објавите неко своје писаније, могуће је тако нешто урадити и у неком другом облику, на неком другом месту.

Овде бих указала на неке сајтове који пружају отворен приступ простору за објављивање радова. Да би се објавило нешто на таквом месту, потребно је само регистровање корисника. Разлика између њих и блогова је, између осталог, и у томе што се око ових портала већ скупља публика коју интересују одређени књижевни жанрови. Дакле, не постоји проблем рецепције дела. Ако објавите нешто, можете бити сигурни да ће то неко и да прочита. Можда и одреагује.

На овим просторима, можемо издвојити следеће сајтове: Бундоло, Поезија Онлајн, Поезија СЦГ, Eniaroyah као и многобројне форуме (нпр. Свет књига).
Набројана места су више или мање успешна у дефинисању своје циљне групе, како писаца, тако и читалаца, и мислим да свако може пронаћи свој кутак (ако жели).

По свеприсутности или популарности, као и извесном сензибилитету карактеристичном за кориснике, издваја се Бундоло, који је поред живости самог сајта, почео да добија и своја штампана издања. О Бундолу можете више прочитати на Биљанином блогу, одакле преносим одломак:

„Да ли се књижевни текст може вредновати по унапред утврђеним критеријумима једно је од питања које су отворили форуми на Бундолу. То је нарочито постало важно када се припремала штампана верзија, другог броја „Бундоло офлајн“. На једном месту се помиње и могућност да штампана верзија добије своју независност од дишућег, живог, свакодневног протока уметничких остварења с Бундоло сајта. Веома је интересантно како се вешто избегава овакав приступ књижевности, који, по било каквим изговором, на мала врата уводи елитизам. Могу то бити опаске како су се неки већ доказали, објавивши своје збирке, те да треба наговестити којим ће правцем кренути ЕX YU књижевност, или нешто треће. Одговор је увек исти : Бундоло је underground сајт. Свако има право на реч. Бундоло не трпи никакво омеђивање, понекад се чини да се покреће импулсивно, али је увек интуитиван, у бергсоновском смислу.
Коментари на текстове су већ некакве критичке опаске. Углавном се поштују позитивне критике, јер негативне, због посебног темперамента Бундолаша, могу да склизну у „флејмовање“ или „троловање“, да се послужимо сленгом. Да ли је овим изворна замисао донекле промењена, остаје да се види. Најраспрострањенији критеријум вредновања је онај субјективни, типа: „Мени се ово свиђа“. Да ли ће ова екипа издржати у свом ставу да у књижевности нема узора, само покрета, преврата, живе речи, показаће се“.
Цео текст прочитајте овде.

У сваком случају, главна одлика и Бундола и других наведених сајтова је, поред свеприсутне либералности и неформалности, и објављивање без неке уређивачке концепције. Тачније, свако може да остави свој текст (уколико се то наравно не коси са неким општеважећим условима морала и пристојног понашања).

Такође, постоји још једна одредница нарочито карактеристична за сајтове на којима се објављују радови, премда је присутна и по блоговима, а тиче се ауторства. Наиме, идентитет аутора је, готово увек замагљен и најчешће сакривен иза надимка. Такав приступ не мора да буде лош, с обзиром да дело на тај начин долази у први план, а и ствара се извесни утисак слободе, па и храбрости читалаца да се упусте у интеракцију, која је добродошла како у смислу критике  самог дела, тако и као размена мишљења.

На крају, може се поставити питање рецепције: какав је пријем текстова објављених на интернету, било на блогу или неком од сајтова, ко су читаоци и да ли та дела могу имати било какав утицај на развој књижевности.

No comments:

Post a Comment