21/02/2011

Дан матерњег језика

21. фебруар је 1999. године УНЕСКО прогласио Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик. Циљ обележавања овог дана је промовисање језичке културе, као и вишејезичности. Дакле, свако има право на употребу матерњег језика, као и испуњење потребе његовог очувања.

Обележавање Дана матерњег језика у свету, ваљда, иде у прилог чињеници да је очување језика (небитно да ли је у питању мањински или већински народ) једно од већих задатака сваке државе. А шта држава чини по том питању? Шта Србија чини не би ли сачувала језик од нестајања, искварених реченица, некада непотребних туђица, погрешне употребе писма...

Прошла година је била посвећена књижевности и језику. Да ли је неко то запазио и пропратио (изузев политичких радника и новинара којима је синтагма година књиге и језика била редовна фраза у извештајима са културних манифестација)? Покренут је сајт „Година књиге и језика“. У духу времена и жеље за повратном реакцијом, постављена је анкета на чије је питање „Треба ли нам година књиге и језика?“, од 27. априла 2010. до 21. фебруара 2011. одговорило укупно 218 гласача (218 у односу на... колико оно корисника интернета?).
Е, сад, зашто „само“ година; зар не би било боље да је свака година „година књиге и језика“? Овако остаје горак осмех да језик заслужује ту једну годину, и бедан сајт на коме су текстови ажурирани спорадично, о чему јасно сведочи рубрика „Књига дана“ где се ређају препоруке шта би вредело читати. С обзиром на то да је пројекат назван „Година књиге и језика“, та година има цела три месеца, јер је прва препорука забележена 23.04.2010, а последња 30.07. 2010. С друге стране, ако се нешто и желело истаћи и промовисати овим подухватом, била је то књижевност, јер о језику скоро да нема ни говора. Тако су могли да скрате његов назив у „Година књиге“. Једно време, средином октобра прошле године, сајт је био и хакован, а администраторима је било потребно неколико дана да уоче промене (за разлику од прошлонедељне приче „Очистимо Србију“). Једне дневне новине још увек држе банер на врху странице упућујући на поменути сајт. Да ли су надлежни одлучили да продуже „Годину књиге и језика“ или је то само траг ка нечему што је требало да покаже како постоји брига о култури.

У циљу промовисања језичке и опште културе, као и писмености појавио се Политикин Правопас. Намера је била да се кроз духовитост и игру млади и стари упознају са најчешћим грешкама које се праве приликом писања. Занимљиво. Колико и поучно, нека свако сам просуди.

HikingArtist.com
На Сајму књига у Београду представљено је дуго очекивано измењено и допуњено издање „Правописа српскога језика“ у издању Матице српске. Дуго очекивано кажемо зато што је последње издање Правописа српског језика изашло 1993. године, и оно се користило као смерница шта је стандард, иако се много тога за 15 година променило. Пола године раније из штампе је изашао „Правописни речник српског језика“ Милана Шипке, у издању Прометеја. Последњи правописни речник за тадашњи српскохрватски језик публикован је 1960. године у издању Матице српске и Матице хрватске. Требало је да прође 50 година, па да буде направљен први правописни речник српског језика.

Из 2010. године, дакле, изашли смо са две велике књиге које би ваљало користити. А да би се дошло до њих, потребна је више него симболична сума, при чему за „Правописни речник“ постоји разумевање, док се за „Правопис српског језика“ негде поставило питање: зар не би требало да буде доступан свима, као нови Устав што је својевремено био, без обзира на материјалну ситуацију грађана? Тако би држава показала шта је спремна да учини не би ли приближила народу одреднице стандардног српског језика и тако га описменила...

Очување језика је систематичан посао, за који је неопходна корелација свих сегмената друштва. То сви знају. Зна се и то да је неопходно и „наметање“ стандардног језика, као и „укидање“ слобода присутних у медијима, који нису у обавези да имају макар једног лектора. Лектори су заборављена категорија оних који представљају „вишак“ већини издавачких и медијских кућа. Часописи и портали, ако уопште и проверавају правопис и језик, чине то користећи једноставне алатке текст процесора. Радио и телевизија иду логиком да је то непотребно, рачунајући да већина њихових конзумената ретко и примети грешке које праве новинари и/или спикери.

Поврх свега стоји и чињеница да се катедре за српски језик у иностранству гасе, или лекторате преузимају други народи из јужнословенске језичке групе. О односу државе према свима који желе да науче српски је следећи текст (такође из прошле године).


Новотарије везане за интернет и компјутерско окружење унеле су највише промена у српски језик последњих година. Наравно, већина нових речи је из енглеског. Колико је могуће контролисати њихов продор, питање је за неки други пут. Оно што је Ранко Бугарски рекао у једном тексту поводом данашњег дана је најближе истини:
„Без страних речи данас се не може, само их треба употребљавати с мером и са знањем, дакле, не претерано и не незналачки, као што се често ради“, каже он.
„Кад се с тим претерује, кад се то прихвата без икаквог размишљања о оном што је већ уобичајено и што је нормалан начин изражавања у српском језику, кад се то све пренебрегне, па се посебне за првим англицизмом који се чује, е ту човек већ мора да изрази одређену резерву“, каже он.
Бугарски наглашава да су домаћа неписменост и непотребна бирократизација често још погубније од неумереног утицаја страних језика и истиче да би на томе морало да се ради много више и систематичније.

Статистички подаци о језицима у свету и писмености у Србији, ако икога интересује, могу се прочитати на блогу Колегијум.

Овде сам набацала неколико ставки које осликавају како се држава односи према очувању матерњег језика њеног већинског становништва. Можемо претпоставити каква је ситуација што се тиче језика мањина...


* * *
„Правопис српског језика“ из 1993. као и Клајнов „Речник језичких недоумица“ могу се преузети са неколико интернет-адреса. За успутно онлајн коришћење послужиће и непотпуни Трипод и Вокабулар.

2 comments:

  1. Br., pre svega - srećan ti Dan maternjeg jezika. :)

    A pre i posle toga - dobar, odličan tekst.

    Baš sam juče razmišljala o tome da retko ko zaista shvata potrebu lektora, da je većini bitno da određen tekst bude "razumljiv", a pravopis je ionako nepotreban luksuz ljudi koji "nemaju pametnija posla". Otud gomila nelektorisanih sajtova, portala, i mnogih drugih online i offline prostora.

    ReplyDelete
  2. Milena, hvala ;) Sa zakašnjenjem, srećan i tebi jučerašnji dan i cela godina jezika, knjige, kulture i svega ostalog što se dalo izmisliti, osmisliti na zadovoljstvo šire javnosti i užih narodnih masa :)
    Na kraju, najviše smeta licemerje koje ovim i sličnim povodom, ispoljavaju oni koji bi morali imati plan kako "negovati i očuvati jezik".

    ReplyDelete