20/05/2011

О, да ли?

Једне ноћи, насумично пребацујући ТВ канале, зауставила сам се на 2. програму због овога:


И у моменту се јави онај доживљај стварности. Повратак у 90-е. Није ми било мучно. Напротив.

Постоје периоди када је неопходно чишћење ума, када се враћам уназад, па опет идем напред.

Наредног дана је уследило преслушавање Обојеног програма, по ко зна који пут, али вероватно први у овој години. Пуштам прво да песме иду онако како су на албуму поређане, па затим прескачем неке, тражим оно што ми се слуша. „Пријатељу кочнице ти не раде баш све“. Напред – назад. И свака прија.