Censorship is telling a man he can't have a steak just because a baby can't chew it.
- Mark Twain -
Од 1982. године под слоганом „Учите, не спаљујте!“ (Learn, not burn!) у САД обележава се Недеља забрањених књига (Banned Books Week), која је ове године трајала од 24. септембра до 1. октобра. А све зарад ширења свести о слободи читања.
Књига постоји док постоји текст. Забрањена књига је она чији се материјал уклања или уништава. С друге стране, може јој се ограничити приступ и слобода ширења, продаје и читања. Такве књиге се уклањају из библиотека, или школских програма. Сама забрана је резултат некога ко се поставља изван оквира спонтаног развоја мисли и друштва. Цензурисање књига је увек политички, религиозно или етички обојено. При томе, често се оправдање налази у утицају који те спорне књиге могу имати на потомство, или шире народне масе, које би могле да преобликују свој приступ животу на основу онога што писац потенцира кроз свој (метафоричко-алегоријски) текст. Е, сад, ако је нека књига забрањена, велика је вероватноћа да је баш она вредна читања, јер показује нове, могуће путеве, и на тај начин опонира власти, односно некој верској институцији, па се поставља питање границе слобода појединца у одлучивању шта ће, а шта не да реципира.
![]() |
| flickr.com/florian_b |
Као један од последњих примера како се религија уплиће у секуларну државу и књижевна питања, наилазимо на предлог да се у Русији забране Набоков и Маркес. Наиме, „Лолита“ и „Сто година самоће“ су, како се наводи, дела која на романсиран начин представљају „перверзне страсти и чине људе несрећнима“.
