07/12/2012

Made in

- O, pa gde si ti?! - razvukla je kez i presekla me pogledom. - Jesi li se nakanila da dođeš!? Evo, sad ćemo, samo da završim ovog momka.
Uđoh u salon. Skinula sam jaknu, šal i kapu, sela na stolicu i uzela jedan od onih tabloidnih časopisa, kakvih su puni frizerski saloni i zubarske ordinacije. Sa TV-a dopire izveštaj o studentskom protestu. Ne znam šta više ne razumem: ono što čitam ili ono što slušam.

Sedim tako i čekam. Zvuk mašinice se stapa sa brbljanjem politikologa i voditelja. Nekim ljudima odlazak kod frizera teže pada nego odlazak kod zubara. Napolju klinci bacaju petarde. Tako nalaže stari srpski običaj: da se samo uz pucnjeve može ispratiti stara i dočekati naredna godina. Očevi ih tako naučili. I oni će, izgleda, jednog dana na svoju decu preneti tu ljubav prema pucanju.


08/11/2012

A Year of Reading the World

I kada pomislite na raznolikost sveta nađete se zatečeni pred tom slikom u kojoj se skučenost vremena ogleda u širini prostora. Ili obrnuto. 


Nešto više od pola godine pratim blog En Morgan (Ann Morgan) A Year of Reading the World. Zanimljiv pristup i gledanje na svet i njegovu neujednačenost, razuđenost i kolorit kultura koje ga ispunjavaju. Cilj ovog projekta je pročitati po jednu knjigu iz svake od zemalja sveta. Čini se kao prevelik zalogaj? Ipak, uskoro će godinu dana od početka, a knjige raznih naroda se ređaju i otvaraju pogled na jedan veliki svet kome pripadamo svi mi na različitim kontinentima i u različitim državama.



Već na samom početku, u jednom od svojih prvih tekstova, En je objasnila na kakve je poteškoće naišla pri samom definisanju termina "država". Ovakva preispitivanja pokazuju koliko su nekada politika i umetnost isprepletene, i koliko mogu zakomplikovati inače jednostavne stvari. Glavni izvor koji joj je poslužio kao osnova za pravljenje liste književnih dela, bio je spisak zemalja članica Ujedinjenih nacija. Ipak, ona se nije strogo držala onoga što je politički opšte prihvaćeno, te je "prekrojila svet" i u svoj plan za čitanje, ubacila i književna dela država koje nisu priznate u UN. Tako je na kraju došla do broja od 196 zemalja sveta čije će predstavnike čitati.

09/08/2012

Sitonija

Zrikavci zriču, na plavom zrcalu Sunce se ogleda...

Možda je ovo još jedan suvišan tekst, ali negde se javlja sumnja da će jesen doneti neke ružne misli, da će nam zima biti hladnija nego prethodna, da ćemo kroz narednu godinu proći nekako neopaženo, žmureći ili gledajući u jednu jedinu tačku kao cilj opstanka, dok se kola kreću nizbrdo.

Ili je u pitanju samo trenutak kada postanemo svesni da će naši doživljaji polako izbledeti pred naletom nekih novih momenata.


03/08/2012

Vasko Popa: „Jurke“ - „Ništarija“ - „Zev nad zevovima“ - „Visoki put“

 

Jurke


Jedni odgrizu drugima
Ruku ili nogu ili bilo šta

Stave to među zube
Potrče što brže mogu
U zemlju to zakopaju

Drugi se razjure na sve strane
Njuše traže njuše traže
Svu zemlju raskopaju

Nađu li srećni svoju ruku
Ili nogu ili bilo šta
Na njih je red da grizu

Igra se nastavlja živo

Sve dok ima ruku
Sve dok ima nogu
Sve dok ima bilo čega

01/08/2012

Kako su se „sreli“ Frida Kalo i Vladimir Majakovski

Ovih dana internetom kruži jedna fantastična fotografija:

Izvor: Twitter

Dve kultne ličnosti, jedna do druge: i Frida i Vladimir na svoj način revolucionari, vodilje mnogih generacija koje čeznu za promenom, za slobodom. Ko da ne odreaguje. U brzini niko ni ne razmišlja o tome da li je tako nešto moguće. Samo se "širi" dalje. Tek ko zna koji u nizu onih koji vide ovako nešto i pomisli: Čekaj, pa da li su to stvarno oni?

10/05/2012

Balkan Spirit

Balkan: reč koja spaja. Balkan: šuma, planina, voda. Promena. I ona strašna reč kojom se opisuje igra moći. Iznad svega: jedinstvo duha, kulture i tradicije.


Hermann Vaske je autor projekta Balkan Spirit čiji će konačni rezultat biti dokumentarni film pod istoimenim naslovom čija se premijera planira do kraja 2012. na francusko-nemačkoj TV mreži Arte. Filmom autor želi da prikaže onu drugu stranu Balkana, koja je verovatno manje poznata svetskoj javnosti. Kroz razgovore sa poznatim savremenicima iz oblasti filma, umetnosti, filozofije, kao i fokusirajući se na mlade ljude širom regiona, Vaske će prikazati kreativni potencijal naroda koji žive na prostoru Balkana.

06/05/2012

Stevan Raičković: Balada o predvečerju

Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite
oči
I ostali ste sasvim sami.
Niste ni znali kako tišina voli nepoznate da
rani iz nevidljive puške
I dugo ste uzalud naprezali oči
Da protumačite arhitekturu ptica koje su letele.
Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemlji
Kao polomljen luk:
Hteli ste naivno da uhvatite baš onu kap
vremena
Kad se nedirnuta travka popela u vis za novi
milimetar.
Pošli ste u predvečerje:
Niste ni znali
Da vas ramena bole od nevidljivih krovova
Da su vam ruke teške od ne sasvim prirodnih
ljubavi
Pomislili ste da vam se u sluhu nešto događa
A zaboravili ste da ste za sobom povukli zidove
jedne jako navikle ulice.
Pošli ste u predvečerje:
Išli ste polako
I tek ste odjedanput shvatili da to nije vaš
korak iako su noge sasvim vaše.
Išli ste polako:
Samo sad još laganije
Skoro kao da ne idete.
Stali ste
A učinilo vam se kao da i dalje idete korakom
koji nije vaš korak.
Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite oči
I sada ležite u travi
Iako znate da ste hteli samo da sednete.
Pored vašeg uha
Jedna travka je prilično šumno porasla za
milimetar
- Vi ništa niste čuli.
U vazduhu su dve ptice obeležile krilima
skromnu umetnost
- Vi ništa niste videli.
Pošli ste u predvečerje
I sada iz trave krišom otvarate oči
I čini vam se da vas još uvek neko nišani iz
nevidljive puške.

28/04/2012

„Tradicija avangarde“ u Zrenjaninu

„Marks, Englez, Lenjir“ 
- V. R. T. -

Pre nekoliko dana, tačnije na Svetski dan knjige (mada ne verujem da to ima neke veze) u pozorišnom klubu Zeleno zvono održan je, kako kažu u najavi, omaž pesniku kojeg je ovaj grad proterao, a kojem je dužan da izrazi poštovanje.

Vujica Rešin Tucić (1941-2009) predstavlja simbol bunta slobodnog čoveka protiv sistema. Svojim delom je neprikosnoveno to potvrđivao, a svojim životom to platio. Čelnici tadašnjeg režima su ga proterali, marginalizovali i uništili. Dužnost današnjeg Zrenjanina jeste da se, poput Todora Manojlovića i Voje Despotova, rehabilituje i Vujica Rešin Tucić“.

24/02/2012

Sneg


I sneg se brzo otopio.

Ostalo ga je još u naznakama po krovovima, na širokim površinama po kojima se nije gazilo, ili negde na nekoj severnoj strani. Vlaga u vazduhu, voda svuda oko nas, stidljivo sunce zubato nasmejano, i saznanje da sledeće nedelje počinje mart.

Sneg ima svoje razloge. Kaže da usporimo.
Zvuk je drugačiji kada se zabele ulice. Sneg apsorbuje buku.
Prekrije svu prljavštinu ulica.
Na debelom minusu glasno škripuće pod nogama, izaziva smeh.
Napadalo ga je toliko da i čovek visok dva metra može da se baci u njega, ne misleći da će ga pad zaboleti.

Pa pravljenje otisaka, ili senki, odnosno anđela. Za ovaj poslednji naziv ima toliko opravdanja.

Tišina.

A na drugoj strani sveta... Crteži u snegu.

14/02/2012

Јован Стерија Поповић: Надгробије самоме себи

Ништа из ништа
Згрувано у ништа
Даје све ништа.
Шта желиш више
Од ишчезлог ништа?
Пламен кратко траје,
Вечно гаси се.
Стихотворац, ретор,
Професор, правдослов,
У књигама име
Вечно остаје ти.
Но тело нам ништа,
Ум такође ништа,
Све је, дакле, ништа
Сенка и ништа.

11/02/2012

The Joy of Books

Šta se dešava kada knjižara ostane u mraku, iza zaključanih vrata? 
Da li knjige spavaju ili jednostavno - zaplešu?
Ako još niste pogledali, video koji sledi svakako će izmamiti osmeh, i vratiti nadu da se život knjige ne završava na recepciji golog teksta.



07/02/2012

Јован Христић: Федру


И ово још хоћу да знаш, драги мој Федре: живели смо
У временима сасвим очајним. Од трагедије
Правили смо комедију, од комедије трагедију;

А оно право: озбиљност, мера, мудра узвишеност,
Узвишена мудрост, увек нам је измицало. Били смо
Негде на ничијој земљи, ни ми сами,

Ни неко други; увек тек за корак-два удаљени
Од оног што јесмо, оног што је требало бити.

О драги мој Федре, док будеш шетао
Са врлим душама, по острву блажених,
Спомени понекад и наше име:

Нека се његов звук распростре звонким ваздухом,
Нека бар пође ка небу које никад не достиже,
Нека нам се бар у вашем разговору душе одморе.

03/02/2012

Уточиште

Отерати лудило и бес што даље. Мало је оних који умеју да се ослоне на сопствену интуицију и у потпуности јој верују. Јер сумња увек погађа дубину негативним алузијама. Несигурност је трн у оку сваког појединца, и благодет свих владара.
Како учинити дан лепшим? Како завући се у љуштуру непрегледне битности и открити освежавајућу лакоћу постојања, приближити се суштини и ослободити се намета савремености?

Побећи од речи, од значења каква им приписује садашњица, теретна свакодневица. Пронаћи искру једног новог поретка (заправо старог колико и човек) који може и треба да буде основа свакодневне перцепције.

Заборавити информацију. Утонути у другу димензију речи. Читати поезију. Ући у суштину стихова наспрам тишине - тишине која не охрабрује, која не смирује, која долази од занемелости пред оним што се дешава. Тишине која гуши јер настаје као резултат горчине.

Читајући стихове, они у нама говоре: одјек њиховог значења делује лековито. Открива се пут који одувек постоји у паралелном микрокосмосу, само је сакривен површним тумачењима. Човеку је потребан неки нови приступ: употреба речи на један други начин. Не скениран, него прочитан текст.

Песма није захтевна, за њу није потребно много времена, али је неопходна посвећеност у тих пар тренутака. Она је својом формом прилагођена брзини и несталности свакодневице. Ако је добра, кроз њу откривамо истине које се крију у подсвести, и то нам далекосежно може испунити живот и очекивања. Поезију, заборављену у површности, можемо посматрати као уточиште од онога што прогања и скраћује време.

Постоје песме којима се враћамо. Из године у годину, сваки пут када се надвије немушто ништавило, стихови у свом ритму испливавају и чине да се онај део личности који гази путем бесмисла - пробуди.

Ознаком Уточиште биће обележена поезија којој се враћам и желим да је имам на једном месту.

Илистрација: flickr.com/photos/visualdensity