28/04/2012

„Tradicija avangarde“ u Zrenjaninu

„Marks, Englez, Lenjir“ 
- V. R. T. -

Pre nekoliko dana, tačnije na Svetski dan knjige (mada ne verujem da to ima neke veze) u pozorišnom klubu Zeleno zvono održan je, kako kažu u najavi, omaž pesniku kojeg je ovaj grad proterao, a kojem je dužan da izrazi poštovanje.

Vujica Rešin Tucić (1941-2009) predstavlja simbol bunta slobodnog čoveka protiv sistema. Svojim delom je neprikosnoveno to potvrđivao, a svojim životom to platio. Čelnici tadašnjeg režima su ga proterali, marginalizovali i uništili. Dužnost današnjeg Zrenjanina jeste da se, poput Todora Manojlovića i Voje Despotova, rehabilituje i Vujica Rešin Tucić“.



Avangarda obiluje pričama o marginalizovanim i uništenim pojedincima. Svaki sistem na svoj način bori se protiv kritičkog mišljenja, najveće opasnosti po društvo. Osmisliti način da se izađe iz okvira, da se ukaže na propuste i greške u funkcionisanju samog mehanizma, ali i da se gleda  napred - to mogu retki (i hrabri). I neki to čine svesno, dok su neki gurnuti u tu priču slučajnošću, i posle sami moraju da se bore, ni krivi ni dužni.

Širem krugu čitalaca poznate su Tucićeve pesme: Kod književnika Bore Ćosića, O kako lepo bicikl teram ja, ili Zašto proganjati umetnik, a njegovo ime se vezuje za novosadsku neoavangardu i umetnost koja probija okvire tradicionalne podele umetnosti.

Zrenjanin se čini kao grad koji poklanja sasvim malo pažnje ljudima koji ga afirmišu. Možda je to odlika provincijskog mentaliteta: ono što se u narodu kaže da niko nije bio prorok u svom selu (fraza koja je obojila pozadinu večeri). Prokletstvo malog mesta.

Šta se desilo pa je V. R. Tucić postao persona non grata, kao i svedočanstvo dva književnika (Tucića i Vojislava Despotova) o tome zašto je grad mrtav govori zapis Radio Kojota.



Dakle, nespretne okolnosti izazvale su pogrešna tumačenja i inicirale osudu same poezije. Ili ovo možemo da posmatramo i kao  primer uspešnog medijskog manipulisanja činjenicama i izvlačenje iz konteksta. (Inače, onaj „kreten“ koji se pojavio ispred slike Marksa i Engelsa, kako je u razgovoru rečeno, bio je Vladimir Kopicl.)

Neko je rekao da Tucić uopšte nije bio mimo sistema, već deo njega. O toj specifičnoj vrsti pobune govorio je Slobodan Tišma, definišući je kao pobunu unutar institucija. Jer samo odmetnik u sistemu može da promeni funkcionisanje sistema.

Pričao je Tišma o svojim sećanjima na vreme kada je Tucić prešao u Novi Sad, o prirodi Banaćana, modernizmu koji ne priznaje umerenost, o nepravdama i nedaćama kroz koje su prolazili konceptualni umetnici i mladi avangardisti 70-tih godina, kao i o Oskaru Daviču kao spasitelju proganjanih i kažnjavanih umetnika. Pričao je i o knjizi Jaje u čeličnoj ljusci (1970) kao o vrhunskoj zbirci poezije tog vremena...

Učesnici razgovora u Zvonu, pored Tišme, bili su i Duško Kirćanski, glavni inicijator da se V. R. Tuciću dodeli ulica i da se njegovo ime rehabilituje, Ljiljana Jokić Kaspar koja je kroz anegdotsko pripovedanje spomenula i da je V. R Tucić umesto ulice želeo da mu se napravi spomenik za koji je tačno znao kako bi trebalo da izgleda, Teofil Pančić, Nenad Milošević, autor filma Vujica Rešin Tucić: Igrač u svim pravcima (u produkciji Radio televizije Vojvodina), zatim Miroslav Popović kao moderator,  i Nebojša Milenković, autor knjige i retrospektivne izložbe Vujica Rešin Tucić: Tradicija avangarde čiji će deo biti izložen u klubu do kraja maja.



Nije ovaj grad u potpunom mraku. Samo mu nedostaje malo više sunca, onog prirodnog izvora svetlosti.

V. R. Tucić na Internetu:
Nebojša Milenković: Vujica Rešin Tucić - Tradicija avangarde [The tradition of the avant-garde]
Polja - godina LIII  /  broj 449  /  januar-februar 2008.
Tonski zapis akustične poezije iz 1976. ili 1977.

Ilustracija: Art magazin

No comments:

Post a Comment