08/11/2012

A Year of Reading the World

I kada pomislite na raznolikost sveta nađete se zatečeni pred tom slikom u kojoj se skučenost vremena ogleda u širini prostora. Ili obrnuto. 


Nešto više od pola godine pratim blog En Morgan (Ann Morgan) A Year of Reading the World. Zanimljiv pristup i gledanje na svet i njegovu neujednačenost, razuđenost i kolorit kultura koje ga ispunjavaju. Cilj ovog projekta je pročitati po jednu knjigu iz svake od zemalja sveta. Čini se kao prevelik zalogaj? Ipak, uskoro će godinu dana od početka, a knjige raznih naroda se ređaju i otvaraju pogled na jedan veliki svet kome pripadamo svi mi na različitim kontinentima i u različitim državama.



Već na samom početku, u jednom od svojih prvih tekstova, En je objasnila na kakve je poteškoće naišla pri samom definisanju termina "država". Ovakva preispitivanja pokazuju koliko su nekada politika i umetnost isprepletene, i koliko mogu zakomplikovati inače jednostavne stvari. Glavni izvor koji joj je poslužio kao osnova za pravljenje liste književnih dela, bio je spisak zemalja članica Ujedinjenih nacija. Ipak, ona se nije strogo držala onoga što je politički opšte prihvaćeno, te je "prekrojila svet" i u svoj plan za čitanje, ubacila i književna dela država koje nisu priznate u UN. Tako je na kraju došla do broja od 196 zemalja sveta čije će predstavnike čitati.


Iako je iza sebe već ostavila sličan projekat, A year of reading women, pravi povod da počne ovu avanturu i piše o njoj na svom blogu, bile su Olimpijske igre u Londonu 2012. Pri odabiru dela koje će predstaviti u svom projektu, En se konsultovala sa ljubiteljima književnosti širom sveta, koji su joj slali svoje preporuke ili čak knjige, a njoj nije bilo važno da li je knjiga klasik ili bestseler sa komercijalnim uspehom; važno je da se u knjizi ogleda karakter zemlje, samim tim i naroda kojem pripada. Takođe, žanrovski zastupljene su mnoge prozne vrste: od romana i kratkih priča, do biografija, ali i pesme u prozi ili reportaže, dok su poezija i drama, izostavljeni iz kruga čitanja. U duhu Olimpijskih igara, svaka je država zastupljena sa po jednom knjigom, svaka od 196 zemalja sveta ima svog predstavnika na listi En Morgan. Sa našeg govornog područja, zastupljeni su: S. Valjarević, R. Perišić, S. Stanišić i K. Popović.

Iščitavati svet znači i uvideti bogatstvo jezika kojima su dela napisana. Da bi bila pravilno recipirana potrebno je da čitalac zna jezik i pismo kojim je delo napisano. I tu dolazimo do značaja i važnosti prevodilačkog posla. Srećna okolnost za En Morgan je u tome što potiče sa anglosaksonskog govornog područja i što očigledno nije imala većih problema sa pronalaženjem prevoda za svoje knjige. Ipak, iako je engleski, realno, danas jezik sveta, samo tri procenta objavljenih knjiga godišnje u Velikoj Britaniji čine prevodi. Ono što je En zapazila jeste i da sa nekih jezika skoro ništa nije prevedeno na engleski, ili da neke zemlje imaju razvijenu samo kulturu usmenog pripovedanja, dok neke vlade zemalja ni ne dozvoljavaju da se o delima njihovih autora pročuje na Zapadu. Ovim se nameće i pitanje šta predstavlja nacionalna književnost, kao i pitanje pripadnosti pisca: gde je rođen, a gde je napisao delo, tačnije gde, tj. kome pisac ili delo pripadaju.

Na samom početku projekta, kada je razmislila o geografskom položaju država i raznolikosti kultura, kako priznaje, Morganova je shvatila koliko je njeno čitanje zapravo anglocentrično. Taj problem imamo i mi, valjda je prirodno da se usvaja ono što je dostupno, i blisko biću odraslom na specifičnom obrazovanju i vaspitanju, u kulturi koja je je, hteli mi to da priznamo ili ne, uvek ograničena tradicijom. Zato i deluje zastrašujuće kad se zastane, pa pogleda koliko u stvari mi ne znamo, i koliko ćemo lepih i drugačijih svetova ostaviti iza sebe, a nećemo ni znati da postoje.

Naša stvarnost je evrocentrična, zapadna kultura preovladava nad Dalekim istokom ili npr. afričkom literaturom. Mi nemamo uvid u to šta je svet. Nudi nam se sužen oblik stvarnosti i zato A year of reading the world može biti dobar pokazatelj i smernica za početak. Naravno, pripadnici balkanskog govornog područja mogu samo da se nadaju da prevod nekog od tih dela postoji.

Čitanje literature koja potiče iz različitih krajeva sveta prava je avantura, izazov vredan pažnje. Projekat En Morgan pokazuje da je, ma koliko pokušavali da nametnemo granice, svetska literatura moguća jedino kao jedinstvo različitosti.

Photo: http://ayearofreadingtheworld.com/ 

3 comments:

  1. Veoma zanimljivo :)

    ReplyDelete
  2. Brano sjajan tekst...
    hm... veoma pomera vidike...koliko god da sam svesna OGRADA- sveta u kojem smo odrasli... koje nam stavljaju porodica,vaspitanje pa onda i sve ono ostalo... sto nam kroji zivot,ponasanje,prihvatanje...
    o ovome na ovaj nacin nisam razmisljala...u svakom slucaju pozitivan stav!

    ReplyDelete
  3. Upravo tako: teško je izaći iz kalupa u kojima smo stisnuti, a često ih nismo ni svesni.
    Hvala!

    ReplyDelete