23/01/2013

Labudovi


Ne sećam se da su pre dolazili. Ako bi se na obali i pojavio par labudova bila bi to prava atrakcija: za decu i sve meštane tog malog grada. A ti neki ljudi koji žive pored reke, imaju poseban odnos prema njoj. Šetaju se obalom i ponose tim parčetom zemlje. Reka urbani krajolik odvaja od čiste prirode. Leti se nad njom stapaju muzika iz lokala na obali i cvrkut ptica sa druge strane. I u toj kakofoniji matica upija u sebe otiske jednog vremena.

Prošli su praznici. Sve polako hvata ustaljeni ritam. Jutra naviknuta na uobičajeni redosled radnji koji prati disanje do kraja dana. Pa smiraj. Noć. Buđenje. Iza vremena darivanja i praznovanja ostali su kilogrami viška, brdo plastike proizvedene u funkciji igračaka, a zapravo ogroman balast planeti, i poneki preživeli četinar koji će se do proleća mučiti i boriti da oživi i ožili svoj koren na mestu gde ga je retki srećnik posadio. Ali, gledajući izvan zidova malog nam sveta u kome gradimo svoje poimanje stvarnosti, na reci je nesvakidašnji prizor.