"Svetkovina" Sime Pandurovića #analiza

Đacima sa Gugla...

... Svetkovinu bismo mogli da posmatramo i kao nešto više od čisto ljubavne pesme. O ovoj pesmi je, možda, najbolje pisao Miodrag Pavlović. Po njegovom mišljenju pesma u celini daje utisak balade. Ona ima ton (anti)himne, u kojoj su obrnuti indeksi vrednosti jer slavi ono što bi u obrnutoj perspektivi bilo za žaljenje.

Dihotomiju pesme učitavamo i u dvostrukom smeru tematskog razvijanja pesme: tako sa jedne strane imamo ljubavni doživljaj, a s druge kritiku društva.

Autobus

Ljudi žive u stanovima. Ogromnim betonskim zgradama, u malim fiokama koje imaju još manje prozore i ključaonice, da mogu da provire napolje, da vide šta ima, a nema ništa.

Još jedan autobus je prošao ulicom, ostavio za sobom malo prašine i mnogo onog smradnog dima, za koji kažu da je nezdrav i da ga se treba kloniti.

Dobriša Cesarić: Balada iz predgrađa

...I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja uđe
U njezinu svjetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obično brige
Pređe je u par koraka.

A jedne večeri nekoga nema,
A moro bi proć;
I lampa gori,
I gori u magli,
I vec je noć.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi...

A prolaze kao i dosada ljudi,
I maj već miriše -
A njega nema, i nema, i nema,
I nema ga više.

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

Foto: www.flickr.com/photos/babomike

Film: Ajnštajnova teorija relativnosti (1923)

Ako mi je žao što nešto ne znam, onda je to fizika i svi ti zakoni koji na tako logične načine objašnjavaju sve što jeste. Evo, na primer, ovaj filmić, The Einstein Theory of Relativity - koliko sam se puta u toku 20 minuta osmehnula ili pomislila "gle, stvarno, pa da" ili "pazi stvarno". Stvarno!

Film je svedočanstvo kako su naučnici početkom XX veka uspešno popularizovali duboke teme široj javnosti. Sve je moguće razumeti, samo treba naći način da se objasni i približi ono što na prvi pogled deluje komplikovano. A čovek beži od komplikovanog. Ne, beži od nepoznatog, od onoga što ne zna.

Autori ovog naučno-popularnog filma iz 1923. su braća Maks i Dejv Flajšer, poznati i kao tvorci crtanih filmova Popaj i Beti Bup.

Kada je rođen i koliko je živeo J. J. Zmaj?

Jutros, kao i obično, zvrndanje po internetu: vesti, portali, malo društveni mediji...

6. decembra 1833. rođen je Jovan Jovanović Zmaj.

Meni su te godišnjice ok - neka, treba obeležavati jubileje, podsećati se dobrih ljudi. Kad to nije svakodnevica, neka bude makar jednom ili dva puta godišnje, ali neka bude onako kako treba.

Pretpostavljam da novinari nemaju dovoljno vremena i mesta u svojim medijima da pored Seke, Cece, Novaka, Vučića i Dačića, ubace i priče o tako nekim ljudima iz istorije ili savremenosti. Onim ljudima koji su imali i imaju šta da kažu, i koji su pokazali da se može na lepši i bolji način živeti i razmišljati, a ne poznato opa-cupa i kuku-lele.

U stvari, ja ne bih o ovome ni pisala da mi nisu došli pod klik linkovi koji svedoče o nemarnosti i lenjosti članova redakcija da malo ozbiljnije shvate posao novinara koji uređuju vesti iz kulture. Valjda je to posledica opšteg mišljenja da su takvi tekstovi pisani za uzak krug ljudi - jer ko to čita pored politike, zabave, sporta i crne hronike?