Monday, October 25

Dani knjige

Pamet u glavu!
Danas počinje 55. Sajam knjiga. I, šta to znači?
Ljudi će se spremiti, više ili manje, naoružati strpljenjem, i pojaviti se u gunguli, tražeći naslove, ili samo se šetajući i usput razmišljajući na šta bi vredelo potrošiti novac. S druge strane, Sajam je i razmena iskustva: zato je tu i prateći program, kao i pisci koji će se družiti sa čitaocima...

by margolove

O pripremi za Sajam knjiga je bilo reči i na blogovima: Filoblogija i Casa del poeta tragico. Pre dve nedelje, ostavila sam post sa spiskom knjiga koje želim da imam na svojoj polici. Tada sam rekla da je svako sisematizovanje nerealno i nedorečeno. I ostajem pri tome. Ali, sa druge strane, ne želim da ostavim nedovršenim ono zbog čega sam uopšte i napisala pomenuti tekst. Valentina je na Filoblogiji pokušala da animira blogere da učestvuju u stvaranju spiska od 100 knjiga koje bi svako trebalo da pročita u kratkom nam trajanju ovozemaljskog života. Ja sam se toj inicijativi odazvala postom, neki blogeri su ostavili komentare, nadopunjujući spisak i čineći ga objektivnijim. Lista je rasla. Međutim, ispostavilo se da se na njoj nalaze uglavnom klasična imena i dela svetske književnosti.

Nevezano za to koje mi je formalno obrazovanje, mislim da svaki čovek najlakše čita i misli književnost napisanu na njegovom maternjem jeziku. Oduvek je postojala potreba za promovisanjem i očuvanjem nacionalne književnosti. To, naravno ne znači da treba zanemariti dela npr. Dostojevskog, Prusta ili Balzaka. Univerzalne vrednosti koje nam pružaju dela ovih pisaca, kao i njihova estetska vrednost, su nešto što je mnogo puta dokazivano. U maloj srpskoj književnosti, treba pronaći primere rečitih i uspelih književno-umetničkih ostvarenja, koja će svojom postojanošću pratiti svetske klasike. Osetiti melodiju jezika, ritam misli i načeti razgovor o određivanju prioriteta, može da bude aktuelno u ma kom vremenu.

Određivanje lista: kome? Onima koji nemaju formalno znanje, onima koji nemaju dovoljno godina, pa im treba putokaz, i onima koji imaju dovoljno godina da im treba podsećanje.
Liste su tu da nas podsete na dela koja nismo pročitali, a hteli smo; da nas podsete na dela koja smo pročitali, i želimo opet. Iz te potrebe, ali i iz prosvetiteljskih pobuda, i nastaju poduhvati poput Deset vekova srpske književnosti.


Sledi spisak od 100 knjiga srpske književnosti. Na zastupljenost baš ovih pisaca i dela uticali su komentari blogera (Milja Lukić, Prešlicavanje, Gradiva, Branko, Iva, Željko, Rade, Retka zverka) i anonimnih čitalaca (sa oba bloga), kao i razgovori sa prijateljima. Iako nisam pročitala sva dela, verujem u ukus onih koji su ih predložili. I još nešto: na Filoblogiji možete pogledati drugi deo ovog spiska – izabrana dela svetske književnosti.

1. Sveti Sava: Sabrana dela
2. Gavril Stefanović Venclović: „Crni bivo u srcu“
3. Dositej Obradović: „Život i priključenija“
4. Nićifor Ninković: „Žizniopisanija moja“
5. Branko Radičević: Pesme
6. P. P. Njegoš: „Luča mikrokozma“
7. P. P. Njegoš: „Gorski vijenac“
8. Jovan Sterija Popović: „Davorje“
9. Jovan Sterija Popović: Komedije
10. Đura Jakšić: Pesme
11. Laza Kostić: Pesme
12. Laza Kostić: „Maksim Crnojević“
13. J. J. Zmaj: „Đulići“ i „Đulići uveoci“
14. J. J. Zmaj: „Riznica pesama za decu“
15. Milovan Glišić: Pripovetke
16. Janko Veselinović: „Hajduk Stanko“
17. Jakov Ignjatović: „Večiti mladoženja“
18. Svetolik Ranković: „Gorski car“
19. Laza Lazarević: Pripovetke
20. Stevan Sremac: „Pop Ćira i pop Spira“
21. Stevan Sremac: „Zona Zamfirova“
22. Radoje Domanović: Satire
23. Branislav Nušić: „Autobiografija“
24. Branislav Nušić: Komedije
25. Vojislav Ilić: Pesme
26. Dragutin Ilić: „Posle milion godina“
27. Milutin Milanković: „Kroz vasionu i vekove“
28. Petar Kočić: Pripovetke
29. Petar Kočić: „Jazavac pred sudom“
30. Borislav Stanković: „Nečista krv“
31. Borislav Stanković: „Božji ljudi“
32. Jovan Dučić: Pesme
33. Jovan Dučić: „Grdovi i Himere“
34. Vladislav Petković Dis: „Utopljene duše“
35. Sima Pandurović: „Posmrtne počasti“
36. Dušan Matić: Pesme
37. Stanislav Vinaver: „Nadgramatika“
38. Stanislav Vinaver: Pesme
39. Rastko Petrović: „Afrika“
40. Rastko Petrović: „Ljudi govore“
41. Rastko Petrović: Pesme
42. Isidora Sekulić: „Hronika palanačkog groblja“
43. Isidora Sekulić: „Pisma iz Norveške“
44. Momčilo Nastasijević: „Sedam lirskih krugova“
45. Ivo Andrić: „Prokleta avlija“
46. Ivo Andrić: „Na Drini ćuprija“
47. Ivo Andrić: Pripovetke
48. Miloš Crnjanski: „Lirika Itake“
49. Miloš Crnjanski: „Seobe“
50. Miloš Crnjanski: „Roman o Londonu“
51. Miloš Crnjanski: „Dnevnik o Čarnojeviću“
52. Desanka Maksimović: „Nemam više vremena“
53. Desanka Maksimović: „Tražim pomilovanje“
54. Desanka Maksimović: Pesme
55. Vasko Popa: Pesme
56. Stevan Raičković: Pesme
57. Stevan Raičković: „Zapisi o Crnom Vladimiru“
58. Branko Miljković: Pesme
59. Miodrag Pavlović: Pesme
60. Milan Dedinac: „Od nemila do nedraga“
61. Aleksandar Tišma: „Upotreba čoveka“
62. Meša Selimović: „Tvrđava“
63. Meša Selimović: „Ostrvo“
64. Mihailo Lalić: „Lelejska gora“
65. Miodrag Bulatović: „Crveni petao leti prema nebu“
66. Miodrag Bulatović: „Ljudi sa četiri prsta“
67. Vladan Desnica: „Proleća Ivana Galeba“
68. Danilo Kiš: „Bašta, pepeo“
69. Danilo Kiš: „Enciklopedija mrtvih“
70. Danilo Kiš: „Grobnica za Borisa Davidoviča“
71. Danilo Kiš: „Rani jadi“
72. Ljubomir Simović: Pesme
73. Ljubomir Simović: Drame
74. Ivan V. Lalić: Pesme
75. Mika Antić: „Vojvodina“
76. Mika Antić: Pesme
77. Dragoslav Mihailović: „Kad su cvetale tikve“
78. Dušan Kovačević: Drame
79. Milorad Pavić: „Hazarski rečnik“
80. Borislav Pekić: „Besnilo“
81. Borislav Pekić: „Atlantida“
82. Borislav Pekić: „Hodočašće Arsenija Njegovana“
83. Slobodan Selenić: „Očevi i oci“
84. David Albahari: „Mamac“
85. Svetlana Velmar Janković: „Dorćol“
86. Svetlana Velmar Janković: „Bezdno“
87. Milovan Vitezović: „Lajanje na zvezde“
88. Momo Kapor: „Foliranti“
89. Voja Čolanović: „Zebnja na rasklapanje“
90. Vladimir Andrić: „Daj mi krila jedan krug“
91. Ljubivoje Ršumović: „Ma, šta mi reče“
92. Vida Ognjenović: „Kuća mrtvih mirisa“
93. Radomir Konstatinović: „Filozofija palanke“
94. Ivan Ivanović: „Crveni kralj“
95. Radomir Smiljanić: „Neko je oklevetao Hegela“
96. Svetislav Basara: „Fama o biciklistima“
97. Milan Oklopčić: „CA blues“
98. Zoran Živković: „Krug“
99. Goran Petrović: „Sitničarnica Kod srećne ruke“
Ovome bih dodala i nekoliko antologija:
100. Bogdan Popović: „Antologija novije srpske lirike“
101. Miodrag Pavlović: „Antologija srpskog pesništva“
102. Vojislav Đurić: Antologija narodnih pripovedaka“
103. Vojislav Đurić: „Antologija narodnih junačkih pesama“
104. Vasko Popa: „Od zlata jabuka“
105. Dragoslav Andrić: „Stereo stihovi“
106. Mladen Leskovac: „ Starija srpska poezija“
107. Dušan Radović: „Antologija srpske poezije za decu“
108. Zoran Gavrilović: „Antologija srpskog ljubavnog pesništva“

U sajamskim danima možemo postaviti i pitanje: čemu kupovina knjiga, kada su nam mnoge lako dostupne na Internetu? Sa ovog spiska mnoga dela se mogu naći u on line riznicama: Projekat Rastko ili Antologija srpske književnosti su samo neke. Ovim pitanjem otkriva se jedno široko polje značenja i upotrebe Velike Mreže, ali i funkcije knjige. Iako se naučnici trude da pronađu adekvatan uređaj koji će zameniti knjigu u svim njenim aspektima, uzimajući u obzir i udobnost pri čitanju (počev od vizuelnog, do taktilnog čula), nisam sigurna da će se to desiti u skorijoj budućnosti. Čovek je naučen da drži u ruci knjigu, on se srodio sa njom, takvom kakva je. Međutim, digitalizacija knjige je neminovnost, naročito kada su u pitanju enciklopedijska i leksikografska izdanja čija je upotrebna vrednost time znatno olakšana...

11 comments:

  1. Divno! Čini mi se da nedostaje Stevan Sremac (izvini ako je tu, a ja ga nisam videla, budim se tek:) Odoh da završim svoj post, pa da ih šerujem u kompletu :)

    ReplyDelete
  2. Dobro jutro! Tu je Sremac :)

    ReplyDelete
  3. Sad ga vidim :) trebala mi je samo kafa.

    ReplyDelete
  4. Uživam u tvom blogu (posebno me je oduševio Dis), ali sam matoro zakeralo i moram da ti dodam i "Poštovana deco" od Duška Radovića.
    Mislim da je zaslužio da se nađe u prvih sto, svakako više od "CA blues" Milana Oklopčića. Kad se "CA" pojavila, izazvala je veliko interesovanje, ali... pre neku godinu ponovo sam je uzela u ruke i čudom nisam mogla da se načudim šta me je nekad fasciniralo u tom delu. Forma nije, iako neuobičajena, pa ni stil, već pristup. Međutim, to je prolazna moda.

    ReplyDelete
  5. Miljo, samo slobodno! Ništa nije konačno. (A super je i "Olovka piše srcem" :))

    ReplyDelete
  6. Hvala ! Ovaj spisak mi je veoma vredan i potreban s obzirom da sam dugo gotovo potpuno ignorisala postojanje nase (Ex Yu) knjizevnosti, sem nekih poput Andrica, Kisa i slicno. To mislim da ima veze pre svega sa lektirom ... No, u poslednje dve godine nesto sam pocela da citam i te "nase" (tu ubrajam opet Ex Yu)tako da mi je ovo savrseni vodic. Moram reci da od aktuelnih zaista volim Sitnicarnicu a izuzetno mi se dopada i Svetlana Velmar Jankovic. Od onih Ex dopao mi se Miljenko Jergovic (Dvori od oraha) a i Nikola Malovic je ... interesantan :)

    ReplyDelete
  7. Moram najpre da se složim sa Miljom, vratila me je u mladost, kada je bilo asolutno out ako nisi čitao Oklopćića (koji mi se lično, nikada nije dopao). Mislim da nije izdržao ispit vremena. Petrovic ima i predivnu Opsadu crkve svetog spasa, ja lično bih dodala Ugrinova i nešto od Bajeca, neka starija dela. Spisak je za svako poštovanje.

    ReplyDelete
  8. Kasno sam se setila da su mogli biti obuhvaćeni i pisci sa teritorije bivše SFRJ. Pre svih: M. Krleža, A. B. Šimić, R. Marinković, D. Cesarić i Tin Ujević, kao i Aco Šopov
    Ako se ne javi neko u odbranu Oklopčića, ima da ga "ukinemo" :)

    ReplyDelete
  9. A Simo Matavulj? Njegoš? Marin Držić, Ivan Cankar, Srečko Kosovel...
    Branislava, ovo je posao bez kraja. Ceo bogovetni dan mislim na listu, dovoljno mi je naporno i bez beleženja (ti i to radiš).

    ReplyDelete
  10. Miljo, u pravu si za posao bez kraja. Nema veze... (Njegoš je na spisku :))

    ReplyDelete