Saturday, October 1

Забрањене књиге



Censorship is telling a man he can't have a steak just because a baby can't chew it.
- Mark Twain -

Од 1982. године под слоганом „Учите, не спаљујте!“ (Learn, not burn!) у САД обележава се Недеља забрањених књига (Banned Books Week), која је ове године трајала од 24. септембра до 1. октобра. А све зарад ширења свести о слободи читања.

Књига постоји док постоји текст. Забрањена књига је она чији се материјал уклања или уништава. С друге стране, може јој се ограничити приступ и слобода ширења, продаје и читања. Такве књиге се уклањају из библиотека, или школских програма. Сама забрана је резултат некога ко се поставља изван оквира спонтаног развоја мисли и друштва. Цензурисање књига је увек политички, религиозно или етички обојено. При томе, често се оправдање налази у утицају који те спорне књиге могу имати на потомство, или шире народне масе, које би могле да преобликују свој приступ животу на основу онога што писац потенцира кроз свој (метафоричко-алегоријски) текст. Е, сад, ако је нека књига забрањена, велика је вероватноћа да је баш она вредна читања, јер показује нове, могуће путеве, и на тај начин опонира власти, односно некој верској институцији, па се поставља питање границе слобода појединца у одлучивању шта ће, а шта не да реципира.

flickr.com/florian_b
Шта је подобно, а шта не, може се наћи и у Индексу забрањених књига Римокатоличке цркве који је 1559. издао папа Павле IV (Index librorum prohibitorumПопис забрањених књига). Читање дела са овог списка било је забрањено католичким верницима све до 1967. када је Индекс престао да се попуњава. На ову црну листу доспела су дела Коперника, Кеплера, француских енциклопедиста, а један од последњих унетих на листу био је Жан Пол Сартр.

Као један од последњих примера како се религија уплиће у секуларну државу и књижевна питања, наилазимо на предлог да се у Русији забране Набоков и Маркес. Наиме, „Лолита“ и „Сто година самоће“ су, како се наводи, дела која на романсиран начин представљају „перверзне страсти и чине људе несрећнима“.

Tuesday, July 26

О Бранку Миљковићу (... и другима)

Познаник мог познаника је зими ишао у кошуљи кратких рукава. Држао је отворене прозоре и на минус десет. Када су га питали зашто то чини, одговорио је: „Желим да се разболим и умрем млад, као сви велики песници“. Превише је примера који могу да оправдају ову његову тезу.

Млад песник. Неки млади песници по годинама, зрели су по својој поетици. Године су варљива карактеристика нечије егзистенције.

* * *
Пре 50 година умро је принц песника. Имао је 27 година.

Петар Џаџић своју књигу посвећену Бранку Миљковићу започиње речима:

„Песник Бранко Миљковић живео је двадесет и седам година: много је хтео и много започео. Покошен на самом прагу зрелости, прикључио се великој породици прерано изгубљених наших песника, остављајући нам горак утисак да му је зенит остварења испод вертикале могућности, делећи и у томе оно „једно опште“ заједничке судбине многих својих претходника. Сагорео је брзо, у сангвиничкој сталној напетости која је узела фаталан обрт, у великом, опасном пламену своје контемплативне и песничке страсти, посвећен без остатка загонетном чвору који сплиће основна питања живота и разлога да се живи, смрти и муклих дозива ноћи, бића и небића. Да поезија за њега није била само средство израза већ и начин живљења, судбоносна обавеза, да су изговорене речи имале тежину стварних догађаја, доказао је чином без опозива“.
(Петар Џаџић: „Бранко Миљковић или неукротива реч“, Просвета, Београд, 1965)

Friday, July 8

Станар

Никада није био задовољан оним што му се нудило.
Иако је град био обасјан светлошћу уличних лампи, он је упалио свећу.

by Éole

Tuesday, July 5

Тамо где су биле куће, сада су њиве

Тамо где су њиве, ничу гробља...

- Бато, па где сте ви до сада? Ја вас чекала, чекала, Јеја се забринула већ је три пута звала. Добродошли ми!
- Ево нас, нисмо могли пре. Мала је дуго спавала. Како си ми ти Зорице?
- Ма, ето... Живим још колико могу. Ја се забринула, мислила сам да ћете раније кренути. Спремила сам доручак: питу. И пилетину сам испекла, да буде врућа када дођете. А сада се охладила. Еј, Бато мој! – сета и осмех захвалности испунили су добродошлицу.

Сеоска тишина је тупо испунила слух. После два сата вожње стигли смо у јужни Банат. 30 километара оронулог пута кроз атар, пролазак кроз два села о којима је прича увек почетак једног ламента над изгубљеним временом, закопаним животима - били су довољни за увод у дан који нас је чекао.

Муве су се вртеле у круг око избледелог грла за сијалицу. Конка је одисала старим ваздухом. Машински везен столњак из седамдесетих година XX века, белео се на малом столу око кога су биле поређане дрвене хоклице. Зарђала бунарска пумпа у углу просторије подсећала је на време када је летња кухиња била средишње место дома, где се породица окупљала пре и после рада у пољу.

- Хајде у кућу да једете!
- Нисмо гладни, доручковали смо пре него што ћемо поћи. Седи са нама да причамо.
- Не, не! Хајте у велику кућу.

Friday, May 20

О, да ли?

Једне ноћи, насумично пребацујући ТВ канале, зауставила сам се на 2. програму због овога:


И у моменту се јави онај доживљај стварности. Повратак у 90-е. Није ми било мучно. Напротив.

Постоје периоди када је неопходно чишћење ума, када се враћам уназад, па опет идем напред.

Наредног дана је уследило преслушавање Обојеног програма, по ко зна који пут, али вероватно први у овој години. Пуштам прво да песме иду онако како су на албуму поређане, па затим прескачем неке, тражим оно што ми се слуша. „Пријатељу кочнице ти не раде баш све“. Напред – назад. И свака прија.

Friday, April 1

Кеј

Постоји мали град. И поред њега протиче река. И крај реке се налазе клупе. И на клупама су деца. А деца расту. Па почну да пишу или сликају. Или науче акорде. Упознају се са оним речима које се чине великим и важним. Мисле да су на правом путу. И верују у оно што раде.

Тих пролећа им се слобода увлачи у ноздрве и косу.


Friday, March 25

Uzalud pitaš


D.Rundek - CARGO: Uzalud pitaš

kolko si puta gledala kad se
vraćahu mladi momci s megdana
i svaki je htio poljupcem
da se umije

prvi bi bio previše grub
a na drugom bi bilo previše rana
ni jedan tvome oholom srcu
drag nije

teške se kiše spremaju
kroz tvoj se prozor
samo jablani vide

Monday, February 21

Дан матерњег језика

21. фебруар је 1999. године УНЕСКО прогласио Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик. Циљ обележавања овог дана је промовисање језичке културе, као и вишејезичности. Дакле, свако има право на употребу матерњег језика, као и испуњење потребе његовог очувања.

Обележавање Дана матерњег језика у свету, ваљда, иде у прилог чињеници да је очување језика (небитно да ли је у питању мањински или већински народ) једно од већих задатака сваке државе. А шта држава чини по том питању? Шта Србија чини не би ли сачувала језик од нестајања, искварених реченица, некада непотребних туђица, погрешне употребе писма...

Saturday, February 19

Милош Црњански: „Суматра“

Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи, снежни
врхови Урала.

Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток,
место њега, румено тече!

По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора,
из којих црвене зрна корала, као,
из завичаја, трешње.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.


Tuesday, February 8

95 година ДАДЕ

ДАДА: „дрвени коњић“

„ДАДА НЕ ЗНАЧИ НИШТА“.
Тристан Цара

У покушајима да се дефинише нејасност и „незначење“ ове речи, произлази и њено основно значење, а то је: одређено стање духа који у односу на сва постојећа правила и функције преферира спонтаност, а то значи и слободу.

Цара предлаже да ДАДА крене новим путем, да се не осврће на постојеће околности, премда су те околности главно правдање револта који је дадаизам доносио. Он не одустаје од жустрине којом прокламује гађење и негацију вредности, презир према институцијама.

Дадаизам се као покрет уобличио у Цириху 1916. као синтеза кубистичких, футуристичких и експресиоинистичких тенденција. То је била „уметност без папуча“ (Т. Цара) и још више антиуметност са паролом:
„Ми смо против свих принципа, уметност је апотекарски продукт за будале. Све што је бесмисленије, утолико је боље... Дада неће ништа, ништа, ништа. Он ствара нешто само зато да би публика рекла: ми не разумемо ништа, ништа, ништа. Дадаисти сами не представљају ништа,н ишта, ништа, и без сумње, они неће постићи ништа, ништа, ништа.“

Поред обрачуна са академском уметношћу, дадаисти се обрачунавају и са грађанском мизеријом и хистеријом рата. Они су за негацију свих шаблона и равни очекивања, као и против било каквог уметничког идеала, а своју уметност воде ка заоштравању кубистичких и футуристичких „трију принципа: брутализма, симултанизма и новог материјала у сликарству“.

Thursday, February 3

Сајтови за писање

Пишете. Ако то није само у „терапеутске сврхе“, можда би требало размислити и о објављивању. Где се све може објавити песма, прича, цртица, есеј?

Да занемаримо овога пута књижевне часописе и осврнемо се на слободан простор интернета. Видимо га као двојаку варијанту једне ствари. Иако је могуће стварати књижевно дело са посебним карактеристикама, као креативни производ мултимедијалности, хипертекста и интерактивности, интернет се на првом месту користи са циљем да се путем њега објави неки поетски или прозни текст. С једне стране увек су ту блогови или е-дневници, или индивидуалне странице. С друге, слободан приступ у објављивању оличен је у виду сајтова на којима је дозвољен приступ свима који желе да публикују свој рад.

Saturday, January 15

Поезија за двогодишњаке

Напомена: није за старије (осим за маме, тате, бабе, деде, тетке, стричеве и остале припаднике одрасле популације који воле децу)!

* * *

Таши таши танана
и свилена марама
у марами шећера 
да нам беба вечера.

(Уместо беба изговарамо име детета коме се пева.)
Преко ових стихова се већина најмлађих први пут сусретне са поезијом. Не знам колико је стара ова усмена варијанта , али неке сличне њој сигурно постоје и у усменој лирици (ташунаљке). Ако, не, онда је дефинитивно Змај поставио основу за ове стихове, којих иначе нема у његовој песми "Таши-таши".
На крају долази и чувено "Растееег!" - то да дете порасте.

Thursday, January 13

Виртуелна књижевност

О неким особинама текстова насталих на Мрежи, већ сам писала. При томе, мислим на дела која својом структуром или начином настајања припадају више или мање књижевности. Било је речи о: хипертексту, интерактивности, судбини књиге, књижевности на блогу, или романима насталим у онлајн окружењу. Ипак, многа питања остају отворена.

Да ли је неко дело књижевност или није, тј. да ли је песништво, по Аристотеловој Поетици, првенствено одлучује заступљеност мимезиса (појам који се кроз историју естетике и уметности различито тумачио, али у суштини, најлакше се може дефинисати као подражавање или однос уметничког дела према стварности). Исто тако, књижевност претпоставља извесну сликовитост, уметничку фикцију, рад уобразиље. Књижевност је и естетички вид језичке творевине, код којег је поучна сврха у сенци композиције и лепог стила (А. Г. Матош). А тај естетички вид, тј. циљ књижевности може бити уобличен на разне начине, кроз различите облике медија доступних човеку у одређеном историјском раздобљу.

Saturday, January 1

Срећна свима


У себи видети друге -
У другима препознати себе.
Осмех.
Љубав.
Радост.