Thursday, February 13

Autobus

Ljudi žive u stanovima. Ogromnim betonskim zgradama, u malim fiokama koje imaju još manje prozore i ključaonice, da mogu da provire napolje, da vide šta ima, a nema ništa.

Još jedan autobus je prošao ulicom, ostavio za sobom malo prašine i mnogo onog smradnog dima, za koji kažu da je nezdrav i da ga se treba kloniti.



A autobusi baš svaki dan prolaze pored zgrade. I čini se da nikada neće prestati. Oni su našli odgovor na pitanje zašto postoje, znaju koji im je smisao. Lako je autobusima. Naprave ih u nekim fabrikama, sklope delove, ofarbaju, ugrade sedišta i radio da vozaču ne bude dosadno dok vozi - i puste u saobraćaj. I autobus je srećan. A srećni su i putnici koji se voze tim novim autobusom.

Vremenom, ako se dovoljno često voziš istom linijom, autobus može i da te upozna. Zna kako ćeš sesti, ili u kom raskoraku ćeš održati ravnotežu, pa upozna način na koji dišeš, i kada si tužan ili razočaran, a kada srećan. (Ili, možda, si ti taj koji upozna autobus.)

Kada ostari, autobus iz velikog grada prenesu u manji. Ljudi u manjem gradu isto žive u zgradama, sa još manjim prozorima i većim ključaonicama. Njima je dobar taj rasklimatani četvorotočkaš, iako je prljaviji, sa manje delova, polomljen, izlomljen, i više dima izbacuje, nego pre.

Ali ti ljudi nisu mu verni. Oni imaju svoje bicikle i trotinete. Ako bude imao sreće, autobus će možda promeniti onu bočnu reklamu, ali naziv linije će verovatno ostati onaj stari (doduše na nju niko neće obraćati pažnju). U tom manjem gradu ljudi nisu vezani za prevoz. Može im se. Svuda mogu i peške, ako krenu na vreme.

Ne znam gde će završiti autobus koji je iz velikog grada došao u mali. Ljudi se klone izduvnih gasova. Nezdravi su.


Foto: autobusi.net

No comments:

Post a Comment